TV Most

Zagrebački list prenosi da bi mostovi i vijadukti trebalo da izdrže prolaz konvoja tenkova i drugih teških vojnih vozila, kao što su topovi.

Ranije je zbog male visine naplatnih kućica bio problem prolaz s tenkom ili oklopnim vozilom. To je rešeno uspostavom izvangabaritnog prolaza koji se nalazi u sklopu svake naplatne stanice.

Navodi se da saobraćajni stručnjaci smatraju da bi teške vojne konvoje podnele saobraćajnice u Hrvatskoj i dodaje da je prebacivanje vojnih vozila dosad uglavnom išlo železnicom.

Ovi podaci trebalo bi da posluže NATO-u da može prilikom prebacivanja vojnih snaga kopnom unutar Evrope da računa i na korišćenje putne mreže u Hrvatskoj.

Drugi korak za realizaciju brže mobilnosti NATO snaga kroz Evropu je uspostavljanje „vojnog šengena". To je kolokvijalni naziv za ukidanje većine administrativnih barijera za prolazak vojnih snaga između članica NATO-a i Evropske unije.

Nakon što je taj model bez uvijanja zatražio komandant američkih snaga u Evropi, a to diplomatskim rečnikom zatražio i američki ministar odbrane Džejms Matis. Samo nekoliko sati nakon njegovog traženja, oglasila se visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku Federika Mogerini koja je u ime Evropske komisije najavila niz mera koje će ukloniti prepreke kretanju vojne opreme i osoblja širom EU i indirektno najavila uvođenje „vojnog šengena", piše list.

Prema planu, do marta 2018. EK će na usvajanje predložiti članicama akcioni plan za jačanje vojne mobilnosti, što uključuje rešavanje pitanja carine, prevoza opasnih materija, nacionalnih procedura i drugih pravnih prepreka.

Prema najavama, "vojni Šengen" bi trebalo da bude rešen novim evropskim odbrambenim sporazumom. Sporazum bi sledeće nedelje trebalo da potpiše 20 članica Evropske unije, medu kojima je i Hrvatska. Nosioci sprovođenja sporazuma su Nemačka i Francuska, a Danska, Portugalija i Malta još razmišljaju da li će mu se pridružiti.

Na taj način Hrvatska bi mogla pre da ude u vojni nego civilni šengen, piše "Jutarnji list".