TV Most

Promet u trgovini na malo dobijen je na osnovu statističkog istraživanja "Mesečni izveštaj trgovine na malo", realizovanog na uzorku i na osnovu prijava PDV-a dobijenih od Poreske uprave, precizira se u saopštenju.

 

Srbija je u prva tri meseca 2018. godine zabeležila rast ukupne robne razmene za svetom za 10,7 odsto međugodišnje, na 8,88 milijardi evra, pri čemu je izvoz porastao za 8,7 procenata na 3,82 milijarde evra, saopštio je Republički zavod za statistiku.

 

U istom periodu, uvoz robe vrede 5,06 milijardi evra, što je za 12,3 procenta više nego u istom periodu godinu ranije. Deficit iznosi 1,24 milijarde evra i veći je za 25,4 odsto u poređenju prvim lanjskim kvartalom.

 

Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je dostigla 10,91 milijardu dolara, što je porast od 27,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

 

Izvezeno je robe u vrednosti 4,69 milijardi, što je povećanje od 25,3 procenta, a uvezeno u iznosu od 6,22 milijarde dolara ili za 29,5 više na godišnjem nivou. Deficit iznosi 1,52 milijarde dolara i veći je za 44,5 procenata nego u prvom kvartalu 2017. godine.

 

Pokrivenost uvoza izvozom je opala sa 78 procenata, koliko je iznosila u prva tri meseca prošle godine, na 75,4 odsto.

 

Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine (84, 33,4 odsto), a u uvozu Beogradski region (84, 45,8 odsto).

 

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,5 odsto ukupne razmene.

 

Drugi po važnosti trgovinski partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 412,9 miliona evra, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata.

 

Izvoz u te zemlje iznosio je 601,5 miliona, a uvoz 188,6 miliona evra, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom 318,9 odsto.

 

Pojedinačno po zemljama, najviše robe smo izvezli u Italiju, za 550,5 miliona evra, i u Nemačku za 480,8 miliona, a istovremeno su te dve zemlje dominirale i u srpskom uvozu.

 

Tako smo u posmatranom periodu iz Nemačke uvezli proizvode u vrednosti 668,9 miliona, a iz Italije za 479,3 miliona evra

 

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, ali je značajn i višak sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Rumunijom, Švedskom i Slovenijom.

 

Sa druge strane, najveći deficit se javlja u trgovini sa Kinom i Ruskom Federacijom, a beležimo ga i sa Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Poljskom, Belgijom, Irakom, Ukrajinom, Francuskom, SAD.

 

Prema mesečnim pokazateljima spoljnotrgovinske aktivnosti, Srbija je u martu izvezla robu u vrednosti od 1,45 milijardi evra, što čini za 1,3 odsto više međugodišnje, dok je uvoz iznosio 1,95 milijardi, i veći je za 6,4 procenta nego u istom mesecu prošle godine.

 

Industrijska proizvodnja u martu veća 4,1 odsto međugodišnje

 

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u martu 2018. godine za 4,1 odsto na godišnjem nivou, a u odnosu na prosek u prošloj godini veća je za 6,8 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

 

U periodu januar-mart ove godine, ukupna industrijska proizvodnja je porasla za 5,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a prerađivačka je ostvarila rast od 5 odsto.

 

Najveći uticaj na međugodišnji rast industrijske proizvodnje u martu imali su proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja mašina i opreme i proizvodnja metalnih proizvoda.

 

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za mart pokazuje da je ukupna industrija ostvarila rast od 2,7 odsto, a da je prerađivačka porasla za 1,8 procenata u odnosu na prosek 2017. godine.

 

Prema desezoniranim podacima, ukupna industrijska proizvodnja u martu je na mesečnom nivou bila veća za 0,9 odsto, dok je prerađivačka zabeležila pad od 1,0 odsto.

 

Na godišnjem nivou je, posmatrano po sektorima, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u martu registrovao rast od 21,6 odsto, sektor rudarstva rast od 9,2 odsto, dok je prerađivačka industrija ostala na istom nivou.

 

U prvom ovogodišnjem kvartalu, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je, u odnosu na isti kvartal prošle godine, evidentirao rast od 10,9 odsto, sektor prerađivačke industrije rast od 5,0 odsto, a rudarstvo rast od 3,0 odsto.

 

Posmatrano po namenskim grupama, međugodišnji rast je u martu zabeležen kod proizvodnje energije (84, 16 odsto), trajnih proizvoda za široku potrošnju za 2,2 odsto i intermedijarnih proizvoda, osim energije za 1,0 procenat.

 

S druge strane, pala je proizvodnja kapitalnih proizvoda za 4,5 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 0,4 odsto.

 

Obim industrijske proizvodnje je u martu, na godišnjem nivou, zabeležio rast kod 16 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 58 posto, a pad kod 13 oblasti (84, sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 42 odsto).