TV Most

"Svoje utiske sam izrekla u knjizi. To je mesto duboke tragedije i gde nema mesta politici. Zato sam tamo poslala izaslanika (reditelja i bivšeg logoraša) Branka Lustiga", rekla je Grabar Kitarović novinarima tokom posete Gunji u Posavini.

Predsednica je podsetila da je u Jasenovcu bila 22. aprila, na sam dan proboja zatvorenika.

Grabar Kitarović je tamo otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, a javnost je za njenu posetu saznala iz saopštenja pres-službe hrvatske predsednice.

U knjizi utisaka je napisala da, kao predsednica Hrvatske i kao čovek, "osuđuje zločine mučenja i ubijanja koji su se tu događali".

"Ideologija koja je uzrokovala ove zločine moralno je i pravno osuđena. Ta politika bila je volja režima koji se vezao uz nacističko-fašističku Osovinu i na nečastan način iskoristio legitimnu želju hrvatskog naroda za svojom državom", upisala je hrvatska predsednica.

Odluka predsednice da ne ide na komemoraciju u Jasenovac, gde su bili premijer Zoran Milanović i predsednik Sabora Josip Leko, izazvala je kritiku.

Analitičari ocenjuju da je to neprimeren potez koji pokazuje još jednu nesaglasnost između predsednice, koja je iz opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), i Vlade koju vodi Zoran Milanović iz Socijaldemokratske partije (SDP).

Proteklih desetak godina bilo je uobičajeno da komemoracijama u Jasenovcu prisustvuje šef države – tamo su išli Stjepan Mesić i Ivo Josipović, koji su u svojim govorima oštro osuđivali NDH, ustaške zločine i isticali važnost antifašizma za Hrvatsku.

Za razliku od Jasenovca, Kolinda Grabar Kitarović će, kako su proteklih dana pisali mediji, 16. maja biti na skupu u Blajburgu, u Austriji, na komemoraciji povodom 70. godišnjice stradanja zarobljenih pripadnika NDH i drugih poraženih vojnih formacija.

Na komemoraciju u Blajburgu visoki funkcioneri Hrvatske do sada nisu išli. Ipak, nekoliko premijera i bivši predsednik Ivo Josipović položili su cveće kod spomen-ploče na Blajburškom polju, ali ne na dan komemoracije. Na taj način želeli su da iskažu pijetet prema civilnim žrtvama koje su se povlačile s pripadnicima kvislinških vojnih snaga u bekstvu.

Mediji ocenjuju da su hrvatski zvaničnici do sada pazili da ne bude izjednačavanja Jasenovca i Blajburga.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacije prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, kao i komunista, ali i Hrvata i drugih, u cilju stvaranja etnički čiste, kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Izvor: Beta