TV Most

Jaja se farbaju uglavnom na Veliki petak, a u pojedinim krajevima i dan pre.

Vaskrsu kao najradosnijem prazniku prethodi sedmonedeljni post, a poslednja sedmica vezana je za Hristovo stradanje na Gogoti. Posebna pažnja se posvećuje Velikom petku jer je na taj dan Isus razapet i to je dan najveće žalosti za hrišćanski svet.

Prema rečima etnologa čačasnkog Muzeja Snežane Šaponjić Ašanin na pomen tog stradanja nastao je običaj farbanja uskrsnjih jaja.

"Jaje koje je bilo belo, postalo je crveno kao simbol radosti, nove nade, života i vasksenja", kaže ona za Tanjug i dodaje da je tehnika bojenja starija od tehnike šaranja.

Da bi se jaje lepo ukrasilo neophodno je mnogo strpljenja i veštine, a šaranje voskom je jedna od najstarijih tehnika.

U manastiru Nikolje, koji se nalazi u Ovčarsko - kablarskoj klisuri, ovoj drevnoj tehnici monahinje su podučavale učenike čačanske Gimnazije.

"Neophodno je zagrejati perce, umočiti ga u čist vosak, a potom šarati jaja. Motivi su različiti, počev od krsta, preko inicijala imena porodica koje slave praznik, pa sve do cvetića u zavisnosti od mašte", navodi monahinja Jelena za Tanjug.

Gimnazijalci kažu da im je veoma zanimljivo da pomažu monahinjama u šaranju vaskršnjih jaja, ali dodaju da nije nimalo jednostavno.

Uprkos tome, i u svojim domovima će, osim bojama koje kupuju u prodavnicama, pokušati da primene i ovu tehniku.

Izvor: Tanjug