TV Most

Navode da, na primer, u prva tri meseca 2018. plate u privatnom sektoru rastu svega 4,5 odsto, a u opštoj državi devet odsto.

Prema istraživanjima Fiskalnog saveta, prosečna primanja u sektoru zdravstva u 2018. godini iznosiće oko 55.000 dinara, što je za preko 30 odsto manje od primanja zaposlenih u MUP-u.

Zato je, smatra Fiskalni savet, ekonomski opravdano i pravično da u okviru ukupnog povećanja zarada od pet do šest odsto, plate u zdravstvu u 2019. porastu iznad proseka, a plate u MUP-u ispod proseka budući da se, kako navode, već zna da su primanja u državi najviše potcenjena u zdravstvu, a najviše precenjena u MUP-u.

Kako dodaju, administrativno osoblje u MUP-u ima i posebne dodatke na zaradu koji bi trebalo da važe samo za uniformisana lica, a koji ne postoje za ostala uporediva radna mesta u državnom sektoru.

Bilo bi dobro rešenje, navodi Fiskalni savet, da u 2019. plate u zdravstvu porastu sedam odsto, u prosveti šest odsto, a u MUP-u između dva i tri odsto.

Ostali zaposleni u javnom sektoru, njih oko 30 odsto, trebalo bi da imaju povećanje zarada od pet odsto, smatra Fiskalni savet, koji u analizi navodi da treba prestati sa ad hok povećanjima plata u 2019. što je bila česta praksa prethodnih godina, a fiskalno opasna i po pravilu neobjektivna i nepravična.

Fiskalni savet dodaje da je potrebno sistematsko uređenje sistema zarada i zaposlenosti u državnom sektoru, koji je, kako kažu, sada "neuređen, nepravičan i predstavlja fiskalni rizik, a struktura zaposlenih po sektorima i institucijama neodgovarajuća".

Vlada Srbije je reformu sistema zarada i zaposlenosti u državnom sektoru stavila na listu prioriteta na početku fiskalne konsolidacije, podsećaju u Fiskalnom savetu, ali i ističu da su, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci u tom pravcu uglavnom izostajali.

Neke mere koje je Vlada Srbije preduzela u poslednjih nekoliko godina samo su produbile postojeće probleme, smatra Fiskalni savet.

Tako je, dodaje, višegodišnja zabrana zapošljavanja dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala inače lošu strukturu zaposlenosti, a paušalna povećanja plata u različitim delovima javnog sektora (84, prosveta, zdravstvo, službe bezbednosti, administracija) dodatno su uvećala neuređenost sistema zarada. Zarade se utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata, a posledice su različite zarade za isti rad i jednake plate za različite poslove u državnom sektoru, piše u analizi.

Neretko se, kažu, za ista zanimanja i rad isplaćuju zarade koje se razlikuju i do 70 odsto.

Fiskalni savet preporučuje da bi za trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u Srbiji ukupno godišnje nominalno povećanje zarada u opštoj državi moralo da bude zakonski ograničeno na nešto ispod stope rasta nominalnog BDP-a.

Svi zaposleni u opštoj državi, kako navode, trebalo bi da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama, a odgovarajući odnos između najniže i najveće osnovne zarade zaposlenih trebalo bi da iznosi 1:12.

Tako postavljen raspon, smatra Fiskalni savet, obezbeđuje dovoljno visoke zarade za najodgovornije i najstručnije poslove u zemlji (84, predsednik države, premijer, hirurg, IT stručnjak, sudije), ali istovremeno ipak postavlja jasnu granicu do kog je nivoa moguće najveće povećanje zarada koje se plaćaju iz budžeta.

Isti poslovi u državi morali bi da budu jednako plaćeni, što sada nije slučaj budući da se odstupa od principa ista zarada za isti rad, kažu u Fiskalnom savetu.

Potrebna je, navodi Fiskalni savet, potpuna transparentnost i redovno izveštavanje o isplaćenim zaradama na svim poslovima u opštoj državi, uključujući i sve dodatke na rad i smatra da je jedan od ključnih koraka ka uvođenju reda u sistem zarada stvaranje informacionog sistema za praćenje i redovno objavljivanje isplaćenih zarada i broja zaposlenih u državnom sektoru.

Gorući problem, kažu, predstavlja neadekvatna struktura zaposlenih pa je zato neophodna sveobuhvatna reforma najvećih državnih sistema (84, zdravstvo i prosveta), uklanjanje viškova i zapošljavanje potrebnih radnika, hitno zapošljavanje u oblastima u kojima je već utvrđen manjak stručnih kadrova, ukidanje zabrane zapošljavanja i prelazak na održive modele kontrole zaposlenosti u opštoj državi.

Do kraja 2018. godine potrebno je objediniti i popisati radna mesta najvećih državnih sektora i dodeliti im koeficijente u okviru raspona zarada 1:7,5, preporučuje Fiskalni savet.