TV Most

Predviđeno je obraćanje Mogerinijeve na zajedničkoj sednici oba doma parlamenta, na kojoj treba da bude usvojena izjava o evropskom putu BiH, prenela je RTRS.

Mogerini, koja je i potpredsednica Evropske komisije, trebalo bi da se susretne i sa predsedavajućim Saveta ministara BiH, predsednicima RS Miloradom Dodikom i FBiH Marinkom ÄŒavarom, s predsednicom vlade RS željkom Cvijanović i mandatarom Vlade FBiH Fadilom Novalićem.

Mogerini će, kako je predviđeno, popodne održati konferenciju za medije u Sarajevu.

Ona je ranije poručila da BiH, a posebno njeni građani, zaslužuju približavanje EU i sve prednosti koje ovaj proces donosi.

"Reforme u vezi sa EU pomoći će u rešavanju krhkog socio-ekonomskog stanja i podstaći otvaranje radnih mesta i investicije. Do sada je ostvaren dobar napredak u izradi pisane obaveze u okviru približavanja EU. Usvajanje u parlamentu BiH dalo bi mogućnost EU za donošenje odluke o stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH u celini", navela je visoka predstavnica.

Na inicijativu EU lideri 14 vodećih stranaka zastupljenih u parlamentu BiH potpisali su izjavu o obavezi sprovođenja reformi u okviru procesa pristupanja EU.

Mogerini je, uoči posete, izjavila za BiH medije da sama činjenica da dolazi u posetu BiH drugi put u tri meseca jasno pokazuje koliko je BiH važna EU i njoj lično.

U intervjuu za "Nezavisne novine", ona je istakla da građani i lideri BiH moraju da iskoriste priliku za svoju evropsku budućnost - bez odlaganja.

Mogerini je rekla da su masovni građanski protesti u BiH iz 2014. godine naglasili krhku socijalno-ekonomsku situaciju i potrebu fokusiranja na socijalno-ekonomske reforme i bolju funkcionalnost u BiH i da su se zato ministri spoljnih poslova EU odlučili za obnovljeni pristup Bosni i Hercegovini.

Predsedništvo BiH je izjavu o opredeljenosti za reforme, na osnovu novog pristupa EU toj zemlji, usvojilo 29. januara, a posle toga su je potpisali i predsednici svih parlamentarnih stranaka.

Izjava je sastavni deo novog pristupa EU BiH, usvojenog na predlog Nemačke i Velike Britanije krajem 2014. godine. Njime se traži sprovođenje privrednih i socijalnih reformi koje bi stabilizovale zemlju i postupno otvorile prostor i za političke i ustavne promene.

Izvor: Tanjug