TV Most

Radovanović je objasnio da film ima političku dimenziju, ali da je on, kao umetnik, probao da dnevna politička frustracija, podložna promenama, ne utiče na glavni dramski tok, koji se tiče večnosti i smisla odrastanja.

Ponudio sam pomirenje, ali sam, pre svega, ponudio ljubav. Ljudi će, međutim, sami birati izmedju strasti, koja može da bude i mržnja, i ljubavi koja je večita, ocenio je Radovanović, ističući želju autora, na čelu sa njim, da pobedi ljubav, iza koje stoje pokajanje i pomirenje.

Voleo bih da ovaj film dopre do svakoga u regionu, ali pre svega do nas, u Beogradu i širom Srbije, da taj divan kosovski mit , koji je istorijski i mit identiteta, doživimo kao realnost, ali se obraćamo i publici u Prištini, "ako ga bude želela", naglasio je Radovanović.

Imamo nedostatak informacija, pre svega o tome kako živi naš narod i živimo u strahu od drugog, ukazao je Radovanović, napominjući da "moramo da počnemo istinski da volimo sebe i sopstveni identitet i onda ćemo lako izaći na kraj sa drugim".

"Činjenica je da postoje srpska deca koja idu u osnovne škole u enklavama, koje rade u nemogućim uslovima. U učionicama tih škola se nalaze uglavnom tri fotografije, Vuka Karadžića, Svetog Save i, alternativno, Ive Andrića, Milosa Crnjanskog ili Njegoša", opisao je Radovanović.

On se u takvim uslovima bavi "identitetom našeg naroda, temama jezika, kulture, umetnosti, civilizacije", ali uz to, naravno, "ide i sociologija, elementarno težak život".

To je deo našeg naroda koji stoji apsolutno između dva jeziva politička pritiska, a treba da opstane.To jeste drama", rekao je Radovanović, napominjući da "mi nikada nismo sebe suštinski voleli i poštovali".

"Ne znamo ni sopstvenu istoriju. Strah je rezultat predrasuda i stereotipa, ali on postoji i na realnoj osnovi. Ne poznajemo ni suštinu nase drame, tako da je strah nešto što nas sprečava da i sebe vidimo, a kamoli druge", ocenio je Radovanović.

Čovek ne sme da se plaši, ako ima zrnce ljubavi, jer strah negira suštinu ljudskosti, oličenu u ljubavi, a ne strahu i mržnji, dodao je Radovanović i objasnio da nije slučajno izabrao decu kao glavne protagoniste "Enklave".

Namerno smo uzeli decu, kao dramaturški preduslov čistote, jer propaganda i mržnja nisu primereni deci kao "obezgrehovljenim bićima". Prosto, preko dece smo dali ideju praštanja i pomirenja, koja je moguća samo u čistim dusama, naglasio je Radovanović i ponovio da film "nosi ideologiju ljubavi".

"Preduslov ljubavi je pročišćenje, dok katarza počiva, makar u mom kulturološkom kodu, na hrišćanskoj pretpostavci pokajanja", rekao je Radovanović i konstatovao da je pitanje koliko "učestvujemo u životu našeg naroda na Kosovu, šta mi znamo o njima i koliko zaista volimo taj naš narod".

Zato je taj srpski dečak u filmu neprihvaćen, njegovo poreklo je izvrgnuto ruglu, dok albanski dečak šalje poruku pokajanja, dodao je Radovanović, što može indirektno i politički da se tumači, jer Srbi na Kosovu danas jesu žrtve.

Film se bavi njihovim životom posle 2000.godine. Imao sam primedbe zasto uopšte smem, kao Srbin, da pravim film iz srpske vizure, kada postoje i albanska stradanja, ali mene je zanimala ova priča, geto, enklava, identitet, drama opstanka, objasnio je Radovanović.

Ne kažem da ne treba praviti film o 1998. ili 1999.godini, svako može da pravi šta želi, ali je moj fokus, kao autora, bio upravo na rekreaciji suštine enklave, kao opstrukcije, izolovane situacije, civilizacijskog geta, koji je, apsurdan u Evropi 21.veka, istakao je Radovanović.

On napominje da je "Enklava" istovremeno i metafora, jer sve je enklava gde nema ljubavi, i transporter koji decu vozi u školu, i izolovano srpsko selo, i rupa na zidu albanske kuće, kroz koju se gleda svet odraslih, ali i dvorište škole u Beogradu, ograđeno žicom.

Radovanović ističe da samo snimanje filma, za koji je scenario napisao pre četiri godine, nije bilo teško, jer je režija stanje povišenog adrenalina, kada je čovek u višem stanju svesti, ali da su postojali objektivni problemi, pre svega finansijske prirode. Osim toga, iz raznih razloga nismo mogli da snimamo u realnim objektima na teritoriji Kosova, onda za glavne glumce smo imali dvojicu dečaka, koji nisu čak ni takozvani ozbiljni amateri, već su zaista iz enklava na Kosovu, rekao je Radovanović , ističući da rad sa decom tog tipa nosi puno radosti, spontanosti, divnih i nepredividivh stvar, ali da je to i neverovatno težak zadatak.

S druge strane, imali smo divne glumce, Nebojšu Glogovca, Anicu Dobru, Miodraga Krivokapića, Cuna Laicija, Nenada Jezdića, koji su strašno voleli scenario, mnogo dali i kreativno uložili u film, tako da je kreativni duh ljudi nadomestio objektivne teškoće, rekao je Radovanović i naglasio da prilikom snimanja filma nije bilo političkih prepreka. Scenario nema veze sa političkim vetrovima koji danas duvaju, niti se film može dovesti u vezu sa bilo kojom političkom partijom, objasnio je Radovanović i podsetio da su sredstva obezbedili grad Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja, Euroimaž, jedna nemačka televizija, kao i dva fonda iz Nemačke i jedan iz San Franciska, u čijem bordu sede takva svetska imena, kao što su Pablo Almodovar i Mira Nair.

Upitan o međunarodnoj promociji filma, Radovanović je odgovorio da "Enklava" nije eskportni proizvod, jer ima nešto od klasične emocije i klasične poetike, koji se možda ne uklapaju u neke festivalske trendove larpurlartizma i opskurnih tema, koje se ne bave večnim istinama, kojima bi trebalo da se bavi umetnost. Film ima jaku formu, jak sadržaj, za nas izuzetno interesantan i ono što je najlepše - nikog ne mrzimo, a pokušavamo sebe da volimo, rekao je Radovanović, koji smatra da je to možda novost u savremenoj srpskoj kinematografiji, kao što je to i tematski, jer se savremenim Kosovom u filmskom smislu skoro niko nije bavio.

"Hteli smo da napravimo film o jednoj velikoj temi, koja dira naš narod, na emotivnom, političkom, istorijskom, sociološkom i psihološkom planu", objasnio je Radovanović i predvideo da će "Enklava" za 50 godina postati istorijski izvor.

Da smo napravili ovaj film za 10 godina, to bi već bilo kasno, on ne bi imao tu vrednost, rekao je Radovanović, koji smatra da se "Enklava", kao arhetipska slika sukoba, spontano uklapa i u globalni kontekst u kojem se sve više govori o sukobu civilizacija hrišćastva i islama, koji se prelama i preko Balkana.

Toplo se nadam da je ovo vreme pravo za ovaj naš film, ocenio je Radovanović, jer umetnost nije kao dnevni ili nedeljni magazin. Pokušali smo da napravimo film za sva vremena, i zato je pravo vreme da se pojavi.

Antagonizam ne vodi nigde, antagonizam nastaje iz mržnje, i on je pakao, a ljubav je aktivna situacija. Ona podrazumeva pročišćenje, a za pročišćnje je potrebna patnja. To je velika drama, ali kada za nju budemo spremni, onda ćemo moći da se pomirimo i zavolimo.

Očigledno postoje dva suprotstavljena nacionalna programa, jedan je pobednički, drugi je gubitnički, ali nemoć i mržnja mogu da se pobede, smatra Radovanović, ako se čovek bavi sopstvenim identitetom, ako radi na istini, a istine nema bez dobrog.

Zato bih voleo da se ovaj film gleda kao jedan dobar san, koji moze da reši mnoge psihosomatske probleme i da čovek, kroz hipnos, dozivi katarzu, koja će mu omogućiti da ide dalje putem dobra i istine, za sada i za večnost, zaključio je Radovanović. Film "Enklava", posle Festa, ulazi u redovnu bioskopsku distribuciju širom Srbije, dok će ga RTS do kraja godine prikazati kao seriju u dva dela.

Izvor: FoNet