TV Most

Njen film Na duši i telu, neobična ljubavna priča o dvoje radnika u klanici u Budimpešti, otvorio je prošlogodišnji Palićki festival, a prethodno je nagrađen “Zlatnim medvedom” u Berlinu, kao i priznanjima Fipresci i ekumenskog žirija.

„Jedinstvena iskustva, dirljive ljudske priče dešavaju se u okruženju u kojima se ne očekuju. Samo pomislite na bolnice gde se rađaju deca. Ta mesta nisu napravljena ni za bebe, ni za žene ni za porodice, a mogu da navedem još niz sličnih primera. Želela sam da ispričam priču o nečemu o čemu ne govorimo, a zbog čega patimo svakog dana“, rekla je Enjedi u intervjuu Tanjugu.

Na duši i telu govori o ćutljivom, računovođi Endreu (Geza Morčanji), paralizovane ruke, i usamljenoj sanitarnoj inspektorki Mariji (Aleksandra Borbel) koja jedva progovora, a koji otkrivaju da svake noći sanjaju isti san - dva graciozna jelena koji se nežno vole u snežnoj šumi.

„Neke granice stvara društvo, ali većinu kreiramo sami zato što se bojimo. Želimo sigurnost, umesto da živimo život, da doživimo trenutak, jer to podrazumeva rizik. Ako se potpuno otvoriš drugoj osobi, rizikuješ da budeš odbijen, povređen, pa često odlučujemo da ne rizikujemo i tako propuštamo najbolji deo života“, istakla je Enjedi.

Komentarišući selekciju Glavnog programa Festivala evropskog filma „Palić", primećuje da nema trendova što je odlično iz perspektive evropskog filma i iz perspektive selektora.

„Svi mogu slobodno da tragaju za svojim sopstvenim glasom, svojom temom. Trend je da nema trendova i mislim da je to dobro. Glavni program je vrlo bogat i kolorističan i uživanje je gledati filmove iz večeri u veče“, istakla je Enjedi.

Smatra da su filmski autori odlično svesni gorućih problema u Evropi i svetu, ali naglašava da nije dovoljno baviti se aktuelnom temom, već je potrebno stvarati dobre filmove.

„Reditelji moraju da budu dobri filmski stvaraoci i da prave dobre filmove na temu koju izaberu. Nije stvar u tome da se samo bave temama koje sve nas trenutno interesuju, već da stvaraju umetnička dela. Tako imaju mogućnost da dotaknu naša srca, naše emocije i postignu više od pukog bavljenja temama koje su bitne za društvo“, ocenila je Enjedi.

Naglašava da ponekad neka mala tema, na prvi pogled lična, može mnogo da znači velikom broju ljudi, ako govori iskreno, bez kompromisa. Poslednjih pet, šest godina bile su vrlo uspešne za mađarsku kinematografiju.

„Zanimljiva stvar je da autori koji su doveli do njenog uspeha pripadaju različitim generacijama - od Marte Mesaroš do mladih. To znači da su ti talenti bili tu i ranije, tako da se nešto drugo promenilo“, rekla je Enjedi.

Objasnila je da je u pitanju promena sistema finansiranja koji je sada krajnje transparentan, pruža određenu dozu sigurnosti, a selekcija se vrši na osnovu profesionalnih kriterijuma.

„Nema estetske ni političke cenzure. Ima novčane cenzure, ali ona nije ekstremna. Sve to je pokazalo kako brzo veliki talenti mogu mnogo dati zemlji, filmskoj industriji ako im se samo pruži šansa“, dodala je Enjedi.

Oseća, kaže, određenu vrstu novog pristupa nove generacije ne samo u filmu, već generalno.

„Imam dvoje dece od 22 i 26 godina. Čudno je to iskustvo. Ja sam odrastala sedemadesetih uz hipi ideje koje se sada vraćaju u tehnički drugačijem okruženju. Mladi brinu za planetu, svesno žive svoj život, brinu o kvalitetu života, a manje za karijere. Devedesetih godina smo bili izgibljeni i zaslepljeni željom da uspemo, da brzo izgradimo karijeru“, rekla je Enjedi.

„Najveće vrednosti s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih su se vratile i to je dobro za sve“, istakla je mađarska rediteljka.

Enjedi priprema novi film i kaže da prvi put u svojoj karijeri radi na adaptaciji književnog dela, a reč je romanu, koji mnogo voli - Povest o mojoj ženi mađarskog pisca Milana Fišta.

Izvor: RTS