TV Most

Evropska komisija napravila je presek stanja onoga što je do sada urađeno, godinu dana nakon što je naša zemlja usvojila Akcione planove za ova dva poglavlja.

Srbija je u tom periodu usvojila, odnosno pripremila, niz strategija i akcionih planova, kao i procedura i operativnih smernica i izvršila brojne procene nakon kojih su date preporuke.

U mnogim slučajevima sprovođenje je u ranoj, odnosno vrlo ranoj fazi, navodi se u ovom izveštaju.

"Kako Srbija bude napredovala, pažnja će se postepeno premeštati na delotvornost reforme procesa zakonodavstva u praksi, kao i na kapacitet institucija zaduženih za sprovođenje vladavine prava, kao i uslovima u kojima one postupaju", ističe se u izveštaju.

U predstojećem periodu, naglašava se da Srbija posebno treba da poveća napore u oblasti reforme pravosuđa.

U borbi protiv korupcije, dodaje se, treba dodatno poboljšati institucionalnu saradnju i vlasništvo nad procesom, uz podršku jake političke volje, kako bi se postigla opipljive rezultate.

Navodi se da članovi Saveta za borbu protiv korupcije nisu sistematski konsultovani o nacrtima zakona koji bi po proceni Saveta mogli potencijalno da utiču na korupciju u Srbiji.

Sa novim Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije se kasni, a u njemu bi, preporučuje se, trebalo sagledati prethodno identifikovane nedostatke, posebno u pogledu direktnog pristupa Agencije informacijama.

"Kasni se za izmenama Ustava"

Kad je reč o pravosuđu, prema izveštaju EK, kasni se sa izmenama Ustava koje su neophodne kako bi se promenio način izbora sudija i tužilaca i obezbedila njihova nezavisnost.

Srbija je, prema Akcionom planu, trebalo već da ima predlog izmena najvišeg pravnog akta na koji je Venecijanska komisija dala mišljenje i koji je prošao javnu raspravu.

Najbolji rezultat ostvaren je u ispunjavanju Akcionog plana u delu koji se tiče promovisanja i ostvarivanja ljudskih prava - 67 odsto, mada se i u toj oblasti, prema EK, kasni sa donošenjem nekih od ključnih zakona.

Reč je o zakonima u oblasti zaštite podataka, rodne ravnopravnosti, besplatne pravne pomoći i zaštite manjina.

Evropska komisija podseća da još nisu odštampani svi planirani udžbenici na jezicima nacionalnih manjina.

Srbija je u decembru prošle godine sa Hrvatskom potpisala sporazum kojim se rešava pitanje udžbenika na hrvatskom jeziku.

"Do februara 2017. godine, od planiranih 100 naslova, štampano je 24, dok su 33 u procedure davanja saglasnosti i biće odmah nakon toga pušteni u postupak štampanja", kaže se u izveštaju.

Kada je reč o slobodi izražavanja i medija, konstatuje se da se Srbija i dalje suočava sa velikim izazovima u stvaranju okruženja koje bi pogodovalo pluralističkoj medijskoj slici.

Dodatno treba unaprediti inkluzivnost, transparentnost i kvalitet izrade zakona kao i delotvoran nadzor izvršne vlasti, dok usvajanje zakona po hitnoj proceduri u Narodnoj skupštini treba ograničiti, navodi se u izveštaju.

Srbiji se sugeriše da treba da omogući da se konsultacije sa civilnom društvom odvijaju na sistematski i sadržajan način, a potencijalne koristi od stručnog znanja civilnog društva u potpunosti priznaju i iskoriste.