TV Most

Komesar EU za izbeglice Dimitris Avramopulos tvrdi da su odgovarajući sporazumi već postignuti sa Srbijom, Albanijom i Makedonijom, a što je "novost koja do sada nije potvrđena u Beogradu".

Evropski komesar za susedstvo Johanes Han je u julu potvrdio da se pregovara o pristupu Fronteksa teritoriji Srbije i Makedonije, ali to je sada, prema tvrdnjama iz Brisela, i završeno, naveo je DW.

Do sada su fronteksovci u regionu bili na granici Grčke i Makedonije, te Hrvatske i Srbije.

Prema novom planu, jedinice Fronteksa bi bile opremljene za oko dve milijarde evra - i avionima, brodovima, oružjem.

U praksi bi to, kako prenose izbori u Briselu, izgledalo tako da neka članica EU, koja očekuje pristizanje velikog broja izbeglica, zatraži pomoć Fronteksa koji bi onda mogao da preuzme kompletnu proceduru odluke o azilu pri čemu ipak zvanična konačna odluka ostaje u nadležnosti suverenih država.

"Taj skupi sport bio bi plaćen iz briselske kase", piše DW.

Drugo, lideri evropskih zemalja bi trebalo da razgovaraju o usaglašavanju pravila za deportacije ljudi kojima je odbijeno pravo na zaštitu.

Prošle godine je u Evropi bilo pola miliona ljudi koji je zapravo trebalo da se vrate u domovine, ali je deportovano ili je otišlo tek 36 odsto. Ideja je i da oni kojima je zahtev za azil odbijen na granici mogu lakše da budu privedeni i da provode mesece u deportacionom zatvoru.

Organizacija za ljudska prava ProAzil to kritikuje kao „program za obuhvatno interniranje izbeglica".

Prema izveštaju Špigla, koji se poziva na poverljiva dokumenta, austrijski kancelar Sebastijan Kurc želi evropskim kolegama ove sedmice da predoči još oštrije predloge.

Tako Kurc navodno razmišlja o gornjoj granici za izbeglice na evropskom nivou, odnosno da se godišnje može primiti samo određeni broj izbeglica.

Dalje Beč predlaže neku vrstu vrednosnog testa za došljake prema kojem bi zaštitu mogli da dobiju samo oni koji prihvataju evropske vrednosti kao i sabirnu centre van EU.

Oni se prevashodno odnose na afrički kontinent, ali bi mogli da pogode i Balkan, zaključuje DW.

Izvor: Tanjug