TV Most

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker iskupio se ovoga puta i Zapadnom Balkanu i politici proširenja. Za razliku od početka svog mandata kada je širom regiona bio citiran njegov – ispostavilo se realan, ali emotivno prihvaćen "petogodišnji embargo" na ulazak novih članica u EU – Junker je ovoga puta u svom govoru o "Stanju Unije", najavio nova članstva u budućnosti. I ne samo to, on je proširenje predstavio kao instrument stabilnosti EU i izjednačio ga sa Zapadnim Balkanom.

"Ukoliko želimo stabilnije susedstvo moramo ponuditi kredibilnu perspektivu proširenja zemljama Zapadnog Balkana. Tokom ovog mandata Evropske komisije i Evropskog parlamenta neće biti novog proširenja, jer uslovi za prijem nisu ispunjeni. Ali u budućnosti će EU imati više od 27 zemalja članica", izjavio je Junker i dobio otvoreni aplauz na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta.

Možda još i važnije, u svom pismu o namerama Evropske komisije do kraja mandata 2019. godine, predsednik Junker prvi put je konkretizovao vremenski okvir i imenovao prve kandidate za članstvo u Uniji.

Prema njegovim rečima, sa "perspektivom do 2025. godine" radiće se na "strategiji uspešnog pristupanja Srbije i Crne Gore kao vodećih kandidata na Zapadnom Balkanu, sa posebnim težištem na vladavini prava, osnovnim pravima, borbi protiv korupcije i opštoj stabilnosti regiona."

I dok sa jedne strane stižu komentari da iskusni predsednik Evropske komisije zapravo "nije rekao ništa novo", da proširenja za vreme njegovog mandata svakako neće biti, čak će se EU i smanjiti izlaskom Velike Britanije, drugi insistiraju na opštem pozitivnom tonu Junkerovih reči koje, sada obuhvativši i Zapadni Balkan, u fokusu imaju politiku integracija i širenja EU kao pobedu nad razjedinjavanjem i osipanjem.

Ko je gde i kako dalje?

To da se Zapadni Balkan vratio u fokus Evropske unije bila je poruka Brisela tokom cele ove godine. S jedne strane, ta pažnja je posledica ponovnog jačanja i sređivanja stvari unutar Unije koja, nakon godina neprestanih kriza, polako staje na noge. S duge strane, ta pažnja je izazvana i rastom tenzija i kriza unutra regiona.

Imajući u vidu činjenicu da, ako EU ide bolje, bolja će biti i perspektiva za Zapadni Balkan, evropski analitičari upozoravaju da, ako se Evropska unija vrati u neko "krizno stanje", to može ponovo da promeni i Junkerov okvir za proširenje.

"S obzirom na sva dosadašnja odlaganja, taj proces bi trebalo što pre da rezultira novim članstvima. Istovremeno on mora da zadovolji očekivanja zemalja članica, ali i da donese stvarne i održive rezultate na Balkanu", kaže za Dojče vele Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku u Briselu.

Iako kaže da svakako "ima smisla, tehničkih razloga i konkretnih činjenica" zašto bi neke zemlje sa Zapadnog Balkana trebalo da budu među prvima koje bi zajedno ušle u članstvo EU, Stratulatova podvlači da tu ima dosta subjektivnog tumačenja "ko je gde i kako dalje", kao i da neki politički razlozi mogu da dovedu do pregrupisavanja u poslednjem trenutku.

U ovom trenutku bar, Srbija i Crna Gora slove za lidere pristupnog procesa. Predsednik Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan kaže da će tokom sledećeg mandata Evropske komisije i Evropskog parlamenta (2019-2025) "Srbija kucati na vrata EU, a EU je neće pustiti dugo da čeka".

Isto važi i za Crnu Goru, smatra Kukan i naglašava da Žan Klod Junker nije bez razloga i "tim redom" naznačio "Srbiju i Crnu Goru kao vodeće kandidate" za članstvo u EU.

"Prognoziranje i licitiranje datumima u politici, vrlo je varljiv zadatak i namerno sam napravio razliku između "kucanja na vrata" i "prolaska kroz vrata" Evropske unije. Želim da ohrabrim naše prijatelje, ali i da budem realan", kaže Kukan.

Da bi Srbija i Crna Gora mogle zajedno da uđu u EU ako nastave sa brzim sprovođenjem reformi, smatra i poslanica Spoljnopolitičkog odbora Evropsekog parlamenta Tanja Fajon.

"Teško je reči koja će zemlje u narednom periodu biti najbolja, ali sigurno je da su Srbija i Crna Gora u proceduri gde imaju najviše otvorenih poglavlja i na najboljem su putu."

Tanja Fajon da podseća da Albanija još nije ni počela da pregovara o članstvu, a da su Kosovo i Makedonija "još daleko" – svaka iz svojih razloga, kao i da je celom regionu zajednička loša ekonomska situacija, korupcija i organizovani kriminal i odlazak mladih, što ih sve zajedno i ponaosob vraća korak unazad.

Igre članstva na Balkanu

U diplomatskim krugovima u Briselu nezvanično se pominju "dva talasa" proširenja na Zapadni Balkan. Zajednički ulazak celog regiona trenutno nije realan, jer postoje velike razlike u napretku pojedinačnih zemalja.

Iza trenutnih lidera, na sredini "balkanske tabele pristupanja" nalaze se Albanija i Makedonija.

"Realno je da Albanija posle dobro sprovedenih izbora može da očekuje datum za početak pristupnih pregovora. Mislim da će ona u punoj brzini pregovarati o članstvu", smatra Eduard Kukan.

On očekuje i da će isti proces "ići brzo" i sa Makedonijom. "Nadam se da će Makedonija sa novom vladom napredovati ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u. Očekujem da će pitanje imena, kao poslednja prepreka za zemlju na putu ka članstvu u EU biti sada rešeno. ÄŒim Makedonija krene u pregovore to može ići brzo jer oni su u mnogim oblastima dobro pripremljeni, ali zbog pitanja imena ceo proces je bio blokiran."

Kukan za Dojče vele dodaje da bi krajnji rezultat dijaloga Beograda i Prištine mogao da potvrdi i EU-perspektivu Kosova. "Očekujemo da dijalog Beograda i Prištine napreduje i uđe u završnu fazu, iako trenutno niko ne zna šta će biti kraj tog dijaloga. Smatram de će krajnji rezultat potvrditi EU perspektivu Kosova", navodi Kukan.

I na kraju, najviše problema i najduži put ulaska u EU od svih zemlja regiona mogla bi da ima Bosna i Hercegovina, slažu se u oceni poslanici Evropskog parlamenta Tanja Fajon i Edurad Kukan.

"BiH je zemlja u koju su EU, Evropska komisija i visoka predstavnica uložili mnogo energije. Za sada nema rezultata koji bi opravdali sve ono što je investirano u BiH. Mislim da bi nešto drastično trebalo da se tamo dogodi, jer ako nastave ovim tempom, biće to veliko razočaranje", direktan je Kukan u svojoj oceni perspektive ulaska BiH u članstvo EU.

"Napredak BiH ka EU ima najviše poteškoća zbog nefunkcionalnosti države i teško je napraviti normalan napredak bez promene Ustava ili Dejtonskog sporazuma", dodaje Fajonova.

U Briselu ponavljaju da ne može mnogo da se postigne ukoliko BiH sama ne preuzme inicijativu i još jednom apeluju na političke lidere u toj zemlji da donose odluke i izađu iz beskrajne unutrašnje diskusije oko istih pitanja.

"Ako se to dogodi, Bosna i Hercegovina može brže u EU", zaključuje Edurad Kukan u razgovoru za Dojče vele.

Obaveze Unije

Međutim, pored očekivanja da zemlje regiona – svaka ponaosob – završe svoj deo posla, očekivanja su i da EU ispuni svoj deo obaveza oko proširenja na Zapadni Balkan.

Evropski parlamentarac Eduard Kukan insistira na tome da EU u narednom periodu ne sme da ponovi greške iz prethodnih godina kada, prema njegovom mišljenju, nije adekvatno odgovorila na urađeno od strane država Zapadnog Balkana što je dovelo do gubitka kredibiliteta i opadanja poverenja u EU.

"Sada moramo da izbegnemo veštačke barijere i formalne prepreke na putu ka članstvu u Evropskoj uniji", kaže Kukan i na kraju ponavlja: "Sve će zavisti od samih zemalja regiona, a mi nećemo odugovlačiti sa otvaranjem vrata".