TV Most

Zakon o poljoprivrednom zemljištu, sa čijim ćemo predlogom izaći na jesen, podrazumevaće da se svaka parcela na kojoj država ima vlasništvo videti na satelitu i znati u svakom trenutku šta se na njoj radi, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, to će omogućiti vidljivost i znaće se u svakom trenutku ko proizvodi na tom zemljištu, šta se na njemu proizvodi, na koji vremnski period i za koju cenu, a ako se radi u suprotnosti sa ugovorom, podvlači Nedimović, ugovori će se odmah raskidati i naplaćivati penali.

Tim zakonom, ističe ministar, biće stavljena organska proizvodnja kao prioritet, koja će se gajiti na manjim površinama i pod strogom kontrolom.

Nedimović je najavio i da je u pripremi Predlog zakona o organskoj proizvodnji, koji bi, kaže, takođe, trebalo izaći do kraja godine, te da će on predvideti poseban sistem subvencije za period konverzije iz konvencionalne proizvodnje u organsku proizvodnju.

"Prelazak na organsku proizvodnju podrazumeva strogo kontrolisano prskanje zemljišta, samo onim sredstvima koja su dozvoljena. Taj perod konverzije je najčešće tri godine i iziskuje ogromne troškove. Mi taj period moramo da ublažimo i da subvencijama pomognem tim poljoprivrednim proizvođačima ", podvukao je Nedimović.

Kaže da tržište sve više traži organski kvalitetne proizvode, a sve što traži tržište, navodi Nedimović, to Ministarstvo mora da podstiče.

On je ukazao da prostora u Srbiji za organsku proizvodnju ima, ali da sve zavisi od nas, naročito u istočnoj, zapadnoj, južnoj Srbiji i na visokim nadmorskim visinama gde se konvencionalna proizvodnja veoma lako može pretvoriti u organsku.

Za početak, poručuje ministar, akcenat treba staviti na organsku proizvodnju voćarstva i povrtarstva, a posle da razvijemo stočarstvo, jer, kaže, ta grana nije još dobro razvijena ni na konvencionalnom nivou.

Ministar je najavio i da se radi na Predlogu zakona o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jer, kaže, nisu isto nameštaj i voće, koje može da izdrži 24 sata.

"Ovde je reč o skladištenju, pravilima igre otkupljivača i svih onih koji učestvuju i čitavom tom lancu. Sa ministrom Ljajićem sam razgovarao i radimo na tome da nam se više ne ponovi situacija sa malinarima i višnjarima da neko dođe i kaže neću više da kupujem voće", naglasio je Nedimović.

Pšenice će biti dovoljno za domaće tržište i za izvoz bar dva miliona tona ovogodišnjeg roda, dok će prozivodnja kukuruza takođe ove godine verovatno dostići rekord, izjavio je  Nedimović i istakao da je zato potrebno otvoriti nova tržišta za izvoz. 

Ministar kaže da se sa Egiptom završava sertifikat za izvoz pšenice, a sa Kinom i Indonezijom za kukuruz. 

"Moramo sad da otvorimo nova tržišta. Nije samo proizvesti. Kada proizvedete ogromne količine to vam bude lepo jedno pet minuta, kad ne znate kome da prodate onda ste u problemu za šest minuta", rekao je Nedimović odgovarajući na pitanja novinara o rodu o rodu ozimih useva. 

Naveo je da je ove godine nikad više zasejanih površina pšenice, da je pod tom kulturom 650.000 hektara i da su prinosi rekordni, bez obzira na probleme sa kvalitetom zrna koje je u setvi prouzrokovala kiša. 

"Imaćemo ne dovoljno za sebe, nego da izvezemo bar dva miliona tona, za razliku od prošle godine kada nismo imali priliku za to. Zato moramo sad nova tržišta da otvorimo da bismo to plasirali", naglasio je ministar. 

Naglasio je da ćemo ove godine verovatno imati rekordnu porizvodnju kukuruza koja će, kaže, čak premašiti 2016. godinu, osim ukoliko ne dođe do razvoja nekih bolesti zbog visokih temperatura. 

Izvor: RTS