TV Most

privredni oporavak i umanjenje fiskalnog deficita u prethodne dve godine uticali su "kratkoročni i neplanirani činioci koji se lako iscrpljuju", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta koji će sutra biti predstavljen na Kopaonik biznis forumu.

Privrednu aktivnost u Srbijhu su pokrenuli, kako je ocenjeno, spoljni faktori rasta – snažan pad cene nafte i hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i evrozone.

"Zbog toga su skoro sve zemlje regiona, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. godini imale rast bruto društvenog proizvoda za oko jedan procentni poen veći od prognoziranog", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

U tom dokumentu se navodi da su za Srbiju "fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo nepromenjeni u 2017. godini u odnosu na 2014. godinu".

Dodaje se da su Železnice Srbije jedino javno preduzeće u kom su odlučno započete neophodne reforme.

"U EPS-u se reforme odlažu godinama, iako su ogromni dugovi ovog preduzeća, preko jednu milijardu evra, koji bi mogli pasti na teret budžeta i predstavljaju najveći fiskalni rizik", upozorio je Fiskalni savet.

Uspešnost poslovanja Srbijagasa, kako je ocenjeno, direktno zavisi od rešavanja problema u preduzećima koja ne plaćaju isporučeni gas - Petrohemije, Azotare, MSK-a, pa je "pitanje trenutka kad će se u Srbijagasu ponovo javiti problemi s likvidnošću, što će zahetavati izdavanje nove garancije za zaduživanje tog preduzeća".

Za preduzeća RTB Bor, Galeniku, Resavicu i Simpo još uvek se ne nazire održivo rešenje, pa se fiskalni rizik usled njihovog lošeg poslovanja povećava, ukazao je Savet.

Istaknuto je da loše poslovanje javnih i državnih preduzeća predstavlja preveliki teret za javne finansije, pa njihov gubitak čini najveći deo planiranog fiskalnog deficita i u ovoj godini.

Problematično je, po oceni Fiskalnog saveta, što se dobro poznati mehanizmi nastanka tih troškova ponavljaju u 2016. - državna preduzeća, lokalna javna preduzeća i lokalne samouprave su samo u toj godini napravile docnje prema Srbijagasu i EPS-u u iznosu od oko 160 miliona evra.

"Sve to ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za puno zadovoljstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovodjenje strukturnih reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize", smatra Savet.

Ukoliko se, kako ističu stručnjaci tog nezavinsog tela, ukazana prilika sada propusti, neophodne reforme će se sprovoditi u "nepovoljnijem okruženju i samim tim predstavljaće daleko veći izazov".