TV Most

Međak, u razgovoru za Tanjug na marginama Beogradskog bezbendosnog foruma, pojašnjava da Srbija, da bi 2025. godine ušla u EU, mora 2023. godine da završi pregovore i potpiše Sporazum o pristupanju, a da bi se to desilo moramo najkasnije 2020. da dobijemo završna merila za poglavlja 23 i 24.

Da bismo dobili merila za ta dva poglavlja, mora se iduće godine izvršiti promena Ustava, u smislu reforme pravosuđa, što je, dodaje Međak, jedan od ključnih segmenata.

"Moramo naredne godine da izmenimo Ustav da bismo mogli 2019. godine da donesemo pravosudne zakone u skladu sa tim, kako bi EK mogla 2020. godine da oceni našu reformu sudstva i dala nam merila za zatvaranje. Za zatvaranje će nam trebati bar dve do tri godine, što nas dovodi do 2023. godine kada ćemo moći da završimo pregovore", naveo je Međak.

To je, naglašava, prvi momenat kada je to moguće, što ne znači da će se to tada i desiti, ako se ne završe reformski procesi.

Međak je ukazao i da bismo morali da imamo narednih nekoliko stabilnih godina bez vanrednih parlamentarnih izbora, podsećajući da bi naredni redovni izbori trebalo da uslede 2020. godine.

Kako kaže, vlada treba sada da donese plan usklađivanja sa pravnim tekovinama EU do 2023. godine kojim će predvideti sve aktivnosti koje su neophodne u svim poglavljima kako bismo 2023. godine mogli i da završimo pregovore.

"Da bi to moglo da se desi, mi ne smemo imati vanredne parlamentarne izbore pre 2020. godine, jer svaka godina izbora odlaže za šest do devet meseci izvršenje ovog plana", ukazao je Međak.

Ističe da je 2025. godina "iza ćoška", i da je to realan period s obzirom na posao koji je pred nama.

Ulazak u EU je, dodaje, politički i reformski proces, te je za samu državu koja postaje članica EU loše da u Uniju uđe nespremna, jer takva ne može da koristi prednosti koje članstvo daje.

Kad je reč o entuzijazmu građana u vezi sa ulaskom Srbije u EU, Međak savetuje vladi da napravi kampanju promocije članstva u Uniji, koja danas nedostaje, odnosno kada se EU i spomnije u medijima, spominje se u tehnicističko-birokratskom ili u negativnom kontekstu.

U takvim uslovima je, dodaje, 50 odsto sasvim prihvatljiva cifra, s obzirom da je broj onih koji bi glasali protiv takođe konstantan i varira između 21 i 29 odsto.

"Koliko ljudi kod nas zna da je zahvaljujući SSP iz 2008. godine do danas, za devet godina, izvoz Srbije u EU 'skočio' 120 odsto i da smo sa četiri milijarde došli na skoro devet milijardi, kao i da smo smanjili deficit za skoro 50 odsto u odnosu uvoz izvoz. To su cifre koje se uopšte ne objavljuju, ali imate poruke sa su S SP i članostvo štetne za nas i da će naša ekonomija da propadne, dok pozitivne podatke, zapavo, ne vidite", zaključio je Međak.