TV Most

"Naš odgovor je jasan i odmeren – radimo ono što moramo da bismo zaštitili naše proizvođače", poručio je predsednik Evropske komisije žan Klod Junker.

Odgovor Unije su veće tarife na američke proizvode. Spisak je prilično dug – od 10 do 50 odsto na odeću, alkohol, duvan, džins, čak i "Harli Dejvidson" motore. Vrednost je 2,8 milijardi dolara. Time su uzvratili na carinjenje čelika i aluminijuma sa 25, odnosno 10 odsto, odluku Trampove administracije.

"On ukida neoliberalizam, čega je Amerika bila glavni sprovodnik, uvodi ove trgovinske ratove i to ne može da izađe na dobro. Glavni efekat će biti smanjenje međunarodne trgovine. Preko toga može da dođe do pada BDP-a, do povećavanja nezaposlenosti, čak i inflacije", objašnjava ekonomista Mihajlo Crnobrnja.

 

Po listi carinjenih proizvoda, strani mediji primećuju da u odluci Unije ima i mnogo politike. Primera radi, "burbon" viski proizvodi se u Kentakiju, domovini predstavnika većine u Senatu, dok je sok od pomorandže najvažniji izvozni proizvod Floride, države koja neretko odlučuje na američkim izborima. Na više politike nego ekonomije, sagovornike RTS-a navodi njihova vrednost.

 

"Najava ovog rata je bila dramatična zato što su tri velike konglomeracije u njemu učestvovale – Amerika, EU i Kina. Tome se priključuje i Indija jer je čelik u pitanju. Međutim, kada se vidi taj početak, izgleda da to za sada ima simboličku ravan. To je dva odsto od američkog izvoza u EU, a tramp je ocarinio otprilike šest odsto evropskog izvoza u Ameriku", ukazuje novinar Milan Milošević.

 

Trampov potez pogodile su i druge zemlje. Reagovala je zato i druga ekonomija sveta – Kina, najavom carinjenja 50 milijardi dolara vredne američke robe. Slično su postupile Indija i Turska. Iako se još ne naziru, moguće su posledice i po ostatak sveta.

 

"Ako bi se taj rat razvio, to ne bi bilo dobro i mi bismo verovatno osetili. Verovatno prvo naša čelična industrija", dodaje Milošević.

 

"Ovo o čemu mi pričamo nije u kondicionalu, to se stvarno dešava i ono što će potrefiti ostale zemlje je upravo smanjivanje, sužavanje prostora za trgovinu", napominje Mihajlo Crnobrnja.

 

Da li bi profiter u celoj priči mogla da bude Rusija – podeljena su mišljenja. Dok se s jedne strane predviđa mogućnost okretanja Kine i EU istoku, s druge se veruje da će najveći trgovinski partneri rat prekinuti na vreme zbog sopstvenih interesa. Samo trgovinska razmena Amerike sa Unijom i Kinom premašuje hiljadu milijardi dolara godišnje.