TV Most

Marko Čadež je na Bečkom ekonomskom forumu "Bečki ekonomski razgovori - beogradski sastanak" koji se nastavlja sutra, istakao da su privrednici Srbije prošle godine održali 2.000 poslovnih susreta sa privrednicima regiona.

"Posle formiranja srpsko-albanske komore više firmi iz Srbije je sa partnerima iz te zemlje započelo nove poslove, a među njima su "Hidrotehnika-Hidroenergetika", "Ezo grupa", "Marinković komapnija", "Lili" i "Mekara Šabac", rekao je Čadež.

Od kada su uspostavljeni kontakti sa Privrednom komorom Kosova ne prođe ni jedna nedelja a da, prema njegovim rečima, firme iz Peći ili Prizrena ne sarađuju sa preduzećima iz Niša, Kragujevca.

"Pre dve godine smo počeli da gradimo zajedničko regionalno tržište, a u Trstu će u julu biti predstavljena platforma i za jedninstven investicioni prostor", naveo je predsednik Privredne komore Srbije.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović istakao je da su zemlje Zapadnog Balkana upućene jedna na drugu i tri četvrtine spoljnotrgovinske razmene obave međusobno.

"Privrede tih zemalja su opterećene strukturalnim problemima, a zajednički imenitelj su niske stope rasta, visoki javni dug i nezaslenost, a niske investicije", rekao je Vlahović.

Zbog toga su, prema njegovm rečima, privrede zemalja Zapadnog Balkana nekonkurentne, a uz to "zabrinjava i politička nestabilnost i rast tenzija".

"Nama su potrebne kontinuirane stope rasta koje su više od sadašnjih, a da bi se one ostvarile neophodno je bolje poslovno okruženje i unapređena investiciona klima da bi se otvarala nova radna mesta", ocenio je Predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Dodao je da je "krucijalan faktor za takav razvoj politička stabilnost".

Srbija je prema njegovim rečima uspela da stabilizuje javne finansije, smanji javni dug i spoljnotrgovinski deficit, pa joj je "fiskalna pozicija dobra i trebalo bi da postane motor razvoja regiona".

"Viši nivo saradnje zemalja Zapadnog Balkana olakšaće i ubrzati put do EU, a to je cilj svih država", rekao je Vlahović.

Šef Regionlnog predstavništva Evropske investicione banke (84, EIB) u Srbiji za Zapadni Balkan Dubravka Negre istakla je da je ta banka spremna da podrži sve zemlje Zapadnog Balkana na putu ka EU.

"U region Zapadnog Balkana u poslednjih šest godna invetsirali smo 3,4 milijarde evra u infrastrukturu koja povezuje zemlje međusobno, ali i sa EU", rekla je Negre.

Ta banka je, prema njenim rečima, finansirala Koridor 10 u Srbiji sa 575 miliona evra i jedina je finansijska institucija koja ne naplaćuje kaznene kamate na nepuvučena sredstva za javne projekte.

Dodala je da EIB nudi zemljama Zapadnog Balkana kombinaciju bespovratnih sredstava sa kreditom, a to će Srbija iskoristiti za građu pruge Niš-Dimitrograd.

"Vrednost te invsticije je oko 200 miliona evra, nedavno je odobrena prva tranša kredita od 36 miliona evra, a donacija EU koja se transferiše preko EIB je 35 miliona evra", navela je šefica Regionlnog predstavništva Evropske investicione banke i dodala da zemlje Zapadnog Balkana malo koriste "taj mehanizam kredita i donacije".