TV Most

On je, nakon održavanja upravnog odbora Zajedničke regionalne komore Zapadnog Balkana, rekao da su se sastali predstavnici šest ekonomija regiona kako bi dali preporuke i pratili šta je urađeno na ekonomskom povezivanju regiona.

"Naši najviši zvaničnici, premijeri i predsednici su veoma svesni koje su prednosti jedinstvenog ekonomskog prostora. Ukoliko usvojimo akcioni plan i standardizujemo sve procedure, govorimo o stvaranju prostora koji onda ima realnu šansu, da za nekih 10 godina, ostvari rast veći od četiri odsto svake godine", rekao je Čadež za Pink.

On kaže da je izazov u definisanju akcionih planova, kao i dogovora o carinskim, inspekcijskim i drugim procedurama.

"Važno je koliko se čeka na granici, koliko sve to košta logistički u regionu, a koliko košta konkurenciju u EU, njih sada košta manje", navodi Čadež.

Dodaje, da je ovogodišnji domaćin Berlinskog procesa, Velika Britanija, stavila ekonomske teme "sa strane", što nije dobar pokazatelj.

"Čini se da je ove godine domaćin u prvi plan stavio političke teme koje su važne, ali ne toliko u ovom formatu", rekao je Čadež i dodao da su vladama dati predlozi na koji način mogu da uđu u stvaranje zajedničkih mehanizama kako bi firme profitirale.

On je naveo da je jedan od predloga i osnivanje ministarstva za regionalnu saradnju, budući da su za sve predloženo potrebni resursi za sprovođenje, stručnjaci, ekspertiza...

Čadež je kao primer naveo ministarstvo za evropske integracije, koje je, kaže, ostvarilo fantastične rezultate od osnivanja, te dodao da bi se takav model mogao primeniti i na ekonomiju.

Implementiranje regionalnog IT sistema, povezivanje inspekcija, neki su od delova akcionog plana, objašnjava Čadež i dodaje da treba uložiti malo više truda se ubrza trgovina unutar regiona.

On je istakao da će na taj način region biti bolji za poslovanje, ali i za investicije, te da će kao prostor od 18,5 miliona ljudi moći da se prikaže investitorima jedinstveno.

Komorski investicioni forum između dva Samita EU - Zapadni Balkan, onog u Trstu i predstojećeg u Londonu, sačinio je spisak preporuka svim akterima u regionu, s ciljem da se on učini konkurentnijim na globalnoj investicionoj mapi i omogući neophodan ekonomski rast, stabilnost i razvoj.

Jedan od predloga je, na primer, osnivanje ministarstava za regionalnu saradnju.

Preporuke su usvojene na sastanku privrednih komora zapadnobalkanske šestorke, u petak, u Podgorici, uz učešće i predsednika PKS Marka Čadeža, a cilj svih predloga je podizanje konkurentnosti kompanija u regionu i regiona u celini.

U prilog ostvarenju tog cilja u izveštaju u kojem iznose niz preporuka, pominju prošlogodišnju studiju MMF-a i Svetske banke koja pokazuje da bi, ukoliko bi bile efikasno uspostavljene mere regionalnih integracija, rast u regionu iznosio preko 4 odsto godišnje u periodu 2018-2022.

To bi, dodaju, uslovilo nominalno veći BDP za 15 -17 milijardi na regionalnom nivou i to s tendencijom daljeg rasta nakon 2022. godine.

Iznoseći taj podatak, u Komorskom investicionom formu pozdravljaju napredak ostvaren do sada, posebno navodeći imenovanje koordinatora za regionalnu ekonomsku saradnju u okviru Kabineta premijera, napredak u usvajanju i implementaciji svih CEFTA protokola, te uvođenje elektronskih dokumenata što je vreme zastoja kamiona u regionu svelo na minimum.

Pohvaljuju i napredak postignut u priznavanju kvalifikacija u regionu, ali primećuju nedostatak stvarnog napretka koji donosi vidljivu korist preduzećima.

Analizirajući godinu između Samita u Trstu i onog Londonu koji će se dogoditi 10. jula, u Komorskom investicionom forumu zapadnobalkanske šestorke bavili su se napretkom svih aktera, te je u tom smislu sačinjen izveštaj u kojem je iznet njihov stav o potrebi stvaranja potpuno funkcionalnog regionalnog ekonomskog prostora kao najvažnijeg cilja Berlinskog procesa.

U izveštaju pominju da rezultati u razvoju infrastrukture, promeni regulatornog okvira, jačanju vladavine prava, izgradnji poverenja i dobrih operativnih odnosa između vladinih institucija zahtevaju vreme, a smatraju da vlade u regionu treba da preduzmu vodeću ulogu u planiranju i sprovođenju agende regionalne saradnje kako bi proces regionalnih ekonomskih integracija bio u potpunosti sproveden.

Agenda regionalne saradnje, smatraju, treba da bude rezultat zajednički priznatih interesa svih aktera u regionu koji se bave prioritetima razvoja svake privrede, i njihovo stavljanje u kontekst regionalnog razvoja sa ciljem da se stvori globalno konkurentni ekonomski prostor.

Osim toga, kako navode, zajednički pristup je potreban na regionalnom nivou i u cilju daljeg zalaganja za politički dijalog o pristupanju sa institucijama EU koji bi doprineo politici proširenja na način koji bi uvažio potrebe poslovne zajednice regiona, kao što je navedeno u zajedničkom stavu EUROĆAMBRES-a i Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke.

Komorski investicioni forum preko svog Sekretarijata i mreže Komora članica, a koji zastupa više od 350. 000 kompanija u regionu, apeluje na sve zainteresovane strane - vlade zapadnobalkanske šestorke, Evropsku komisiju, države članice EU u Berlinskom procesu, Regionalni savet za saradnju i sve ostale zainteresovane strane - da razmotre njihove preporuke.

Jedna od njih je da se, radi bolje koordinacije i sprovođenja politika koje bi trebalo da dovedu do stvaranja jedinstvenog ekonomskog prostora, osnuju ministarstva za regionalnu saradnju u svim vladama zapadnobalkanske šestorke.

Predlažu i da zajedno rade na tome da region postane konkurentniji u privlačenju stranih direktnih investicija i na podsticanju ulaganja unutar regije uklanjanjem barijera i pojednostavljenjem procedura i propisa.

Upozoravaju, međutim, na moguće prepreke implementaciji prilikom kreiranja politika i strategija kako bi se smanjilo vreme između definisanja politika i njihove potpune implementacije.

Predlažu i da se omogući brži i jeftiniji promet roba u regionu i smanje dugi redovi kamiona na prelazima uklanjanjem svih necarinskih barijera, i uzajamno priznaju sertifikati, uz ubrzavanje procesa usvajanja evropskih standarda i uvođenja elektronskih dokumenata, te da se omogući bolji i lakši pristup finansiranju za mala i srednja preduzeća u regionu.

Smatraju da je neophodno uložiti više napora u smanjenje prepreka za pristup bankarskim kreditima i promovisanje alternativnih oblika finansiranja (84, kapital, kvazi-kapital, crowd-funding (84, finansiranje od strane više lica), lizing, itd).

Navode da bi digitalnom agendom obezbedila dostupnost kvalitetnog obrazovanja svima, uključujući i stručno usavršavanje, te da bi se omogućila mobilnost ljudi kojom bi se stvorili uslovi za ostanak i rad u regionu obrazovanih pojedinaca.

Poslovna zajednica zapadnobalkanske šestorke nudi svoju potpunu posvećenost da zajedno sa donosiocima odluka deluje u okviru kontinuiranog, strukturisanog i interaktivnog privatno-javnog dijaloga.

Inače, stalni sekretarijat Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke osnovan je prošle godine tokom Samita u Trstu i prvi je instrument kojim poslovna zajednica artikuliše svoj glas i prenosi ga donosiocima odluka.

Izvor: Tanjug