TV Most

U odnosu na poslednji kvartal prošle godine, BDP je u prva tri meseca 2018., prema desezoniranim podacima, zabeležio rast od 1,5 procenata.

Značajan međugodišnji realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u sektorima: građevinarstvo za 26,4 odsto, industrija i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama za 5,3, informisanje i komunikacija za 5,1 i trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane za 4,6 procenata.

 

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u prvom kvartalu je realni rast zabeležen kod svih agregata na godišnjem nivou.

 

Tako su izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava povećani za 3,0 posto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (84, NPID) za 3,1, izdaci za finalnu potrošnju države za 2,3, bruto investicije u osnovne fondove, za 14,9, izvoz robe i usluga za 9,3 i uvoz robe i usluga za 12,5 odsto.

 

Industrijska proizvodnja u aprilu veća 3,1% međugodišnje

 

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u aprilu 2018. godine za 3,1 odsto na godišnjem nivou, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

 

U periodu januar-april 2018, ukupna industrijska proizvodnja je porasla za 5,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a prerađivačka je ostvarila rast od 3,9 odsto.

 

Najveći uticaj na međugodišnji rast industrijske proizvodnje u aprilu imali su proizvodnja električne energije, proizvodnja papira i proizvoda od papira, proizvodnja odevnih predmeta, popravka i montaža mašina i opreme.

 

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april pokazuje da je ukupna industrija ostvarila rast od 0,6 odsto, a da je prerađivačka pala za 0,8 procenata u odnosu na prosek 2017. godine.

 

Prema desezoniranim podacima, ukupna industrijska proizvodnja u aprilu je bila manja za 1,7 odsto nego u martu, dok je prerađivačka zabeležila pad od 2,2 odsto.

 

Na godišnjem nivou, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je u aprilu registrovao rast od 13 odsto, sektor rudarstva rast od 1,7 odsto, dok je prerađivačka industrija porasla za 1,0 odsto.

 

Posmatrano po namenskim grupama, međugodišnji rast je u aprilu zabeležen kod proizvodnje energije (84, 7,8 odsto), trajnih proizvoda za široku potrošnju za 3,5 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije za 2,1 procenat i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,5 odsto.

 

S druge strane, pala je proizvodnja kapitalnih proizvoda za 0,8 odsto.

 

Obim industrijske proizvodnje je u aprilu, na godišnjem nivou, zabeležio rast kod 19 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 66 posto, a pad kod 10 oblasti (84, sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 34 odsto).

 

Kada je reč o prva četiri meseca tekuće godine, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je, na godišnjem nivou, evidentirao rast od 11,4 odsto, prerađivačka industrija je porasla za 3,9 odsto, a rudarstvo za 2,5 odsto.

 

Izvoz veći 7,5 odsto, a uvoz 13,5% u prva četiri meseca

 

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-april 2018. godine porasla je za 10,9 odsto na 11,95 milijardi evra, pri čemu je izvoz zabeležio rast od 7,5 procenata, a uvoz od 13,5 posto na godišnjem nivou.

 

U prva četiri meseca je izvezeno robe za 5,12 milijardi evra, a uvezeno za 6,82 milijarde, tako da deficit u robnoj razmeni sa svetom iznosi 1,69 milijardi evra, što je povećanje od 36,2 procenta u poređenju sa istim periodom prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

 

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,1 odsto i manja je nego u istom lanjskom periodu kada je iznosila 79,3 procenta.

 

U dolarskom iznosu, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je u četiri meseca bila vredna 14,69 milijardi, i veća je za 27,8 posto u odnosu na isti period prethodne godine.

 

Izvoz je "težio" 6,30 milijardi dolara, što čini rast od 24 odsto međugodišnje, a uvoz je iznosio 8,38 milijardi, i povećan je za 30,8 procenata. Deficit u iznosu od 2,08 milijardi dolara je veći za 57 posto u odnosu na prva četiri meseca 2017.

 

Zemlje članice Evropske unije čine 64,3 odsto ukupne razmene.

 

Najveće učešće u izvozu je imao Region Vojvodine (84, 33,6%) a u uvozu Beogradski region (84, 45,6%).

 

Srbija je u zemlje CEFTA od januara do kraja aprila izvezla robu vrednu 836,8 miliona evra a uvezla za 260,2 miliona. Suficit u razmeni iznosi 576,6 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom od 321,6 procenata.

 

Najveći suficit je ostvaren sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a od ostalih zemalja ističe se i višak zabeleležen sa Bugarskom, Italijom, Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom.

 

S druge strane, najveći deficit se javlja u trgovini sa Kinom (84, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (84, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), a negativan skor u robnoj razmeni imamo i sa Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Poljskom, Irakom, Belgijom, Ukrajinom, Korejom, Francuskom, Švajcarskom ...

 

Kada je reč o mesečnoj statistici, izvoz robe u aprilu iznosio je 1,30 milijardi evra i veći je za 4,2 procenta nego u istom mesec prošle godine, a uvoz je vredeo 1,75 milijardi evra, što je porast od 16,6 posto.

 

Prema desezoniranom indeksu, u aprilu je na mesečnom nivou izvoz smanjen za 1,4 odsto, dok je uvoz povećan za 1,1 procenat.