TV Most

Srbija se danas, istakla je, za bolju budućnost bori na drugačiji način.

"Vlada Srbije, nastavljajući teške reforme koje je započela prethodna Vlada, nastoji da svakodnevno poboljša život svih građanki i građana naše zemlje", istakla je premijerka.

Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji je naš glavni spoljnopolitički cilj, a sve što uradimo na tom putu usmereno je ka napretku i modernizaciji našeg društva i boljitku svih nas, kaže Brnabić.

Posebno su nam važni mladi, jer bez ulaganja u mladost nema budućnosti, ali, naglasila je, vodimo računa i o starijim generacijama, koje su čuvari naše sjajne tradicije na koju svi zajedno treba da budemo ponosni.

Kako je rekla, posebno je važno da gradimo još bolje odnose sa zemljama regiona uz ocenu da ekonomsko povezivanje celog regiona, pokretanje zajedničkih projekata, jačanje saradnje između mladih i pokretanje kulturnih projekata između zemalja, predstavlja spone kojima ćemo osigurati regionalnu stabilnost i dugoročno održiv rast i razvoj.

"Da bismo mogli da ubiramo plodove uspešnih ekonomskih i društvenih reformi, potrebno je da ceo region Zapadnog Balkana zadrži političku stabilnost. Zato Srbija insistira na otvorenom dijalogu, jačanju saradnje i poverenja u regionu. To su prioriteti na kojima svi zajedno treba da radimo, jer je dijalog jedini i pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja" poručila je premijerka.

Ona je dodala i da joj je drago što o tome govori u Vojvodini, jer je ona odličan primer multikulturalizma, međuetničke saradnje i tolerancije.

"I na ovaj način Srbija pokazuje posvećenost upravo tim najvažnijim evropskim vrednostima" poručila je.

Premijerka je navela da se sećamo Batinske bitke, koja se odvijala od 11. do 19. novembra 1944. godine na Sremskom frontu između boraca Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske sa jedne, i pripadnika nemačkog Vermahta i mađarskih snaga sa druge strane, i ukazala da je ta bitka u istoriji ostala upamćena kao najveća po broju učesnika, intenzitetu borbi i strateškom značaju u toku čitavog Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.

Kako je rekla, da bismo potpuno razumeli vrednost i značaj pobede u Batinskoj bici, treba se podsetiti i događaja koji su joj prethodili i u tom smislu podsetila na Aprilski rat 1941. godine, 300.000 vojnika i oficira jugoslovenske vojske, zarobljenih od strane Nemaca, rasparčavanje Kraljevine Jugoslavije...

"Teritorija umanjene Srbije izdvojena je na čelu sa marionetskom vladom Milana Nedića i, u njoj je uspostavljena direktna nemačka vojna uprava" navela je i dodala da je ta vlada, na podsticaj Nemaca, pokušala "Apelom srpskom narodu", avgusta 1941. godine, da odvrati narod od pružanja otpora nacističkoj okupaciji i surovim pritiskom nad civilnim stanovništvom želela da ih zastraši i označi kao izdajnike svoje zemlje i naroda.

Pa ipak, naglasila je Brnabić, narodnooslobodilački pokret iz meseca u mesec i iz godine u godinu postajao je sve brojniji i značajniji.

"Nakon svake nove vesti o pobedi velike Crvene armije na Istočnom frontu i njenom napredovanju na Zapad, antifašizam u Srbiji dobijao je sve veći zamah" kazala je i dodala da su srpski srednjoškolci i studenti dobrovoljno pristupali partizanskom pokretu u borbama za oslobođenje domovine i time pokazali da je vera u antifašizam, jedna od najznačjnijih ljudskih vrednosti u Srbiji.

"Na istim vrednostima, antifašizmu i slobodarstvu, počiva i današnja Srbija" poručila je Brnabić.

Podsetila je da je nakon što je Crvena armija prešla istočne granice i zajedno sa partizanskim jedinicama oslobodila Beograd i Srbiju, na jesen 1944. godine, ustanovljen Sremski front kao poslednja faza u borbi za oslobođenje zemlje.

Neprijatelj je baš na tom mestu pružio najžešći otpor u svom odstupanju sa svih frontova u Evropi, rekla je Brnabić, precizirala da su ratne operacije na Sremskom frontu trajale od 21. oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine i da je u njima srpska omladina značajno stradala.

"Profesor klasičnih nauka i jedna od uglednih srpskih ličnosti Miloš N. Đurić, izgubio je sina jedinca u borbama na Sremskom frontu. On je posle rata, predajući na Beogradskom univerzitetu, generacijama studenata prenosio antičku mudrost i etiku izraženu sledećim rečima: "ÄŒasno je braniti domaju. Ako nećeš ti, ko će?" rekla je Brnabić.

"Žrtve Batinske bitke nisu bile uzaludne. One i nama, kao i budućim generacijama, mogu biti jasan putokaz koji će nam pomoći da donesemo ispravnu odluku u trenucima kada, na prvi pogled, mislimo da je najteže" poručila je premijerka i istakla da Srbija ponosno čuva uspomenu na sve heroje koji su bez straha položili život za našu slobodu.

"Ostajemo dosledni tim vrednostima i zajednički nastavljamo da gradimo bolju budućnost za sve nas. Živela Srbija"- tim rečima završila je obraćanje premijerka Srbije.

Batinska bitka - simbol zajedničke borbe Sovjeta i Jugoslovena

Ruski ambasador Aleksandar ÄŒepurin istakao je da je Batinska bitka jedan je od glavnih simbola zajedničke borbe sovjetskih vojnika i jugoslovenskih partizana protiv nacističke Nemačke.

Borbena dejstva i heroizam, koji su pokazali u njihovom toku sovjetski i jugoslovenski borci, jako su doprineli oslobađanju zemlje od agresora, rekao je i dodao da su borbe za ovu teritoriju bile krvave i komplikovane, o čemu, kako je kazao, svedoči broj odlikovanja dodeljen njihovim učesnicima.

"Od 66 Heroja Sovjetskog Saveza, koji su bili odlikovani za heroizam tokom operacija na prostoru Jugoslavije, 19 se istaklo tokom forsiranja Dunava pored sela Batina, a 11 pored grada Apatin. U zajedničkoj grobnici ovde je sahranjeno 1.297 vojnika Crvene armije", podsetio je on.

ÄŒepurin je rekao da je zahvaljujući rukovodiocima Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću, predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću, mnogim sunarodnicima - prijateljima Rusije, obnovljen spomenik zajedničkim herojima.

"Mi smo ove godine pomogli da se obnovi groblje palih heroja u Somboru. I njega planiramo da posetimo danas sa liderima zemlje i pokrajine", rekao je ruski ambasador.