:

:

TV Most

Foto: Foto Tanjug

clock

Februar 20, 2018   12:05

0

106

Brnabić: Do juna startuje nova platforma e-inspektor

Brnabić je istakla da će ta platforma još bolje povezati i koordinisati rad inspekcija u Srbiji.

Ona je rekla da će do sredine 2019. biti umrežene sve 42 inspekcije, što će uvesti potpunu transparetnost u rad inspekcija.

"To će dozvoliti i privrednicima da kontrolišu rad inspekcija i da vidite kada je inspektor bio u kom preduzeću i koliko su često išli u jedno preduzeće, a nisu u neko drugo, da li su nešto našli ili ne, pa i vi možete da reagujete ako znate da postoje neke nepravilnosti".

Brnabić je rekla da će u narednih šest meseci biti usklađeno više od 70 sektorskih propisa sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

"U naredne tri godine ulazimo u zapošljavanje novih inspektora i ojačavamo inspekcije sa nabavkom nove opreme za IT", naglasila je Brnabić.

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman istakao je da je siva ekonomija važna tema ne samo za Srbiju, već ceo svet, i važna na putu naše zemlje ka članstvu u EU.

Ditman je, na otvaranju Treće nacionalne konferencije Vlade Srbije i privrede "Izlaz iz sive ekonomije", naglasio da je strateški cilj Srbije da uđe u EU, što Nemačka podržava.

To je, prema njegovim rečima, još jednom potvrđeno izjavom nemačke kancelarke Angele Merkel u Sofiji i nedavno prilikom posete vicekancelara i šefa diplomatije Zigmara Gabrijela Beogradu.

Ditman je podvukao da Srbija sama odlučuje o brzini pristupanja ispunjavanjem uslova za prijem u EU.

Jedna od najvažnijih oblasti neophodnih reformi na tom putu, kako je naglasio, jeste vladavina prava, te je dodao da Berlin pozdravlja što je vlada sebi postavila za prioritet ovu oblast.

Borba protiv korupcije, koja je vezana za sivu ekonomiju, je veoma bitna, naglasio je Ditman.

On je ukazao da postoje neki nedostaci u toj oblasti, navodeći da još uvek nisu popunjena sva mesta u Agenciji za borbu protiv krupcije, što je važno za obezbeđivanje efektivnog rada tog tela.

Nemačka je u podršku ove oblasti Srbiji do sada investirala 1,8 miliona evra, a postignuto je mnogo pozitivnih efekata.

Trenutno je, kako je ukazao, rad fokusiran na rad javne administracije i kontrolu javnih finansija.

Što se Nemačke tiče najnovija prognoza pokazuje da će 2018.nivo suve ekonomije biti smanjen na ispod 10 odsto.

To je, kako ističe, rezultat promena poreskih zakona i snažnih institucija, te je najavio da će Nemačka nastaviti da podržava reforme u Srbiji, jača srpske institucije u borbi sive ekonomije.

Obim sive ekonomije smanjen je prethodnih pet godina među registrovanom privredom sa 21,2 na 15,4 odsto BDP-a, ali i dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni, čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17 odsto ukupnog broja privrednih subjekata, pokazala je analiza Siva ekonomija u Srbiji 2017.", koju je danas predstavio NALED.

Analizu je sproveo NALED uz podršku Nemačke razvojnesaradnje (84, GiZ).

"Unapređenje inspekcijskog nadzora u cilju otkrivanja registrovanih firmi mora da bude prvi prioritet novog Akcionog plana Nacionalnog programa za suzbijanja sive ekonomije kao i efikasnije procesuiranje takvog ponašanja, jer je prema nalazima studije tek 24 odsto privrednika, ili svaki četvrti uvereno da će poslovanje u sivoj zoni biti kažnjeno", rekao je potpredsednik UO NALED-a Goran Kovačević.

Analiza pokazuje da je najdominatniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke.

Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni 62 potiče od neprijavljivanja plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje robe i usluga, odnosno profita.

Dobra vest je da je u odnosu na 2012. prepolovljen broj firmi koje ne prijavljuju zaposlene sa 20,5 na 10,8 odsto.

Registrovana preduzeća koja deo poslovanja obavljaju u sivoj zoni čine 16,9 odsto ukupnog broja firmi i njihov broj zančajno se smanjio u odnosu na prethodnu analizu kada ih je bio 28,4 odsto.

Na otvaranju skupa konstatovano je da je smanjenju doprineo veći prelazak preduzeća iz sive u formalnu zonu.

Od 10 preduzeća koja su 2012. radila u skladu sa propisima 8 je nastavilo to da čini, dok je od 10 firmi u sivoj zoni 8 odlučilo da pređe u legalne tokove.

Tome su najviše doprineli bolji uslovi za poslovanje, makroekonomska stabilnost, unapređenn rad inspekcija i efikasnija naplata poreza.

Sa rastom verovatnoće kažnjavanja nivo sive ekonomije opada za 11 procentnih poena, a sa rastom verovatnoće da će kazna biti plaćena i do 14 odsto.

Veliku ulogu može da igra i jačanje poreske kulture putem medijskih kampanja.

Analiza „Siva ekonomija u Srbiji 2017." sprovedena je u okvru projekta „Podrška vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije", a autori su profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić i profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović.

 

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva