TV Most

Sa 50 ari Nenad Atanasijević iz sela Grdovići je prethodnih godina imao prinos od oko 15 tona maline. Dolaskom proleća pokazalo se da su niske temperature i oštra zima ugrozile njegov voćnjak.

"Ja se bavim voćarstvom i malinom više od 30 godina. Ne sećam se ovakve godine. Ja sam čist poljoprivrednik, živim samo od maline. Nas, čiste poljoprivrednike, ovo je najviše pogodilo, a ne ove što rade povremeno", kaže Atanasijević.

Stručnjaci kažu da izmrzavanje maline zavisi od mnogih faktora, ali je adekvatna zaštita najbolja prevencija.

"Ukoliko nismo koristili optimalne norme azotnih đubriva i ne u pravo vreme, u tom slučaju doći će do situacije da nam se izdanci za narednu godinu neće pravilno pripremiti za predstojeći zimski period, odnosno neće se odrveneti, neće sazreti kako bismo to u struci rekli", objašnjava Žaklina Karaklajić Stajić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Predsednik zemljoradničke zadruge "Agro eko voće" u Arilju Božo Joković kaže da je primenjivao sve agrotehničke mere, po preporuci stručnjaka. Iako se sorta maline vilamet prilagodila našim klimatskim uslovima, protiv prirode se ipak ne može.

"Cena ne može nadomestiti ulog, proizvođači su se mnogo zadužili, uložili su u repromaterijal i radnu snagu. Pitanje je šta će se izvaditi iz svega toga. Ovih dana imamo najavu za akontnu cenu maline od 100 dinara. Mislim da cena je smešna", rekao je Joković.

Na cenu će sigurno uticati situacija na svetskom tržištu. Možda je zato vreme da proizvođači pronađu put do domaćih kupaca, koji su prinuđeni da zamrznutu malinu, kada je ima u trgovinama, plaćaju i više od 700 dinara po kilogramu.