TV Most

Zabrana kandidovanja je predložena za sve one koji su bili osuđeni za ratne zločine pred Haškim tribunalom, sudovima u BiH i drugim državama.

Za javno poricanje, odobravanje, opravdavanje ili negiranje genocida, po predlogu izmene Krivičnog zakona, predviđena je kazna od šest meseci do tri godine zatvora.

Predlog tih izmena Izbornog i Krivičnog zakona u sredu će razmotriti poslanici Predstavničkog doma parlamenta BiH.

"Očekujem da će i Predstavnički dom Parlamenta BiH imati dovoljno sluha da usvojimo ova dva zakona. Podsećam da su oni direktno povezani s Aneksom 7 (o povratku izbeglih i raseljenih lica), kao suštinskim aneksom Dejtonskog mirovnog sporazuma, jer je nemoguće sprovoditi taj aneks, a dozvoliti ratnim zločincima da se kandiduju u demokratskom procesu", rekao je predlagač Denis Bećirović, poslanik SDP BiH u Parlamentu BiH.

Protiv predloga izmena Izbornog i Krivičnog zakona glasali su članovi Ustavno-pravne komisije iz SDS-a, ali su preglasani, jer na sednici komisije nije bio predstavnik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Lazar Prodanović.

Poslanica SDS-a Aleksandra Pandurević je izjavila da se biračko pravo u BiH, kao i svuda u svetu, može uskratiti nekome samo tokom izdržavanja zatvorske kazne.

Na lokalnim izborima u BiH 2012. godine kandidati su bili i Simo Zarić i Blagoja Simić, koje je Haški tribunal osudio za ratne zločine na području Å amca.

Kandidat na tim izborima bio je i Branko Grjuć, osuđen pred Višim sudom u Beogradu za ratne zločine u Zvorniku.

Fikret Abdić koji je izdržao zatvorsku kaznu zbog ratnog zločina u bošnjačko-bošnjačkom sukobu na području Velike Kladuše, na loklanim izborima 2016. godine izabran je za načelnika Velike Kladuše.