TV Most

"Naš ovogodišnji izveštaj o tranziciji usmeren je ka tome da zemlje srednjeg prihoda, a tu spada i Srbija, izađu iz tranzicionog jaza rasta u zemljama sa srednjim prihodima. Mislim da je za Srbiju najvažnije da nastavi s ključnim privrednim reformama. Mnogo ste napredovali u pogledu makroekonomije i u fiskalnim pitanjima. Narodna banka stabilizovala je monetu, i to sjajno radi. Sada bi poslovne reforme trebalo da olakšaju poslovanje u Srbiji", rekao je on.

EBRD, kako je dodao, radi s vladom na nečemu što se naziva Inicijativa za investicionu klimu i upravljanje, reformama inspekcija i snabdevanja, reformama službi za konkurentnost.

 

"Sve te oblasti na kojima radimo, uz oblasti na kojima rade drugi donatori, usmerene su ka olakšanju poslovanja. Mislim da je to ključno za Srbiju. Da bi se rast ponovo pokrenuo, moraju se izjednačiti mogućnosti u privatnom i javnom sektoru, kako bi srpske kompanije više investirale i usredsredile se na inovacije, gde bi Srbija mogla biti lider, a ne sledbenik u odnosu na ono što se dešava u ostatku sveta", objašnjava Berg.

 

Dodaje da je Srbija konkurentna kad se pogleda cena rada, ali je nedovoljno produktivna u smislu toga koliko se dobija za jednosatni rad.

 

"Ali kada dodate tu cenu rada, Srbija je konkurentna. Zato imamo porast u ponudi poslova. Ljudi dolaze u Srbiju da ulažu u konkurentnu ekonomiju, relativno govoreći, u smislu rasta. Ali da bi Srbija bila konkurentna onako kako želi da bude, u visokocenjenim poslovima, moramo nastaviti s obukama, s investicijama i inovacijama. Moramo nastaviti s investicijama u akcijama s dodatom vrednošću. Mislim da Srbija kaska uzme li se u obzir to gde bi trebalo da se nalazi, što je razlika između zemlje s rastom od 1 odsto do 2 odsto i zemlje čiji je rast 3 odsto do 4 odsto, a to je ono što Srbija želi", rekao je on.

 

Srbija je prepoznata kao zemlja s jeftinom radnom snagom, ali ako se kompanije podstaknu da se usredsrede na inovacije, povećaće se i cena rada, smatra on.

 

Kompanije koje rade po Evropi koriste, kad to mogu, subvencije, pokušavaju da se učine privlačnim onima koji stvaraju radna mesta, navodi on i dodaje da Srbija želi da stvori radna mesta te da vlada govori da su joj potrebne kompanije koje će obezbediti 500, 1.000 ili 2.000 radnih mesta.

 

"Mnoge kompanije koje se bave inovacijama jesu male, imaju pet, deset ili dvadeset zaposlenih. Mislim da je važno i jedno i drugo. Pored inovacija, pomenuo sam da radimo s Evropskom unijom na programu zajmova za mala preduzeća. Oni će se davati za konkurentnost. Tu ćemo se usredsrediti na mala preduzeća. Ona će moći da dobiju malu pomoć, a kao deo tog projekta trebalo bi da se usredsrede na to gde se na tržištima EU mogu nadmetati. Opet, tu je reč o konkurentnosti i inovacijama", objašnjava Berg.

 

Napominje i da demografski i populacioni trend može da se promeni ako ekonomija postane što privlačnija i ako se stvaraju radna mesta.

 

EBRD je, prema njegovim rečima, u izveštaju tranziciji zaključio da Srbija ima visok nivo državnih poseda u poređenju s drugim zemljama i da u mnogim sektorima još ima državnih firmi.

 

"Došli smo do otkrića da te državne firme imaju nižu stopu profitabilnosti od privatnih. Generalno, predlažemo da te državne firme budu konkurentnije ili da ih privatizujete, ako možete. Mi nismo za privatizaciju kao takvu. To ne mora biti konačno rešenje - privatizacija svega. Ali mi jesmo za to da državna preduzeća rade u komercijalnom, konkurentnom okruženju, tako da im se ne dozvoli da ostanu nekonkurentna.

 

Ocenio je i da je vlada tokom vremena izgubila novac podržavajući neodrživa državna preduzeća ili dozvoljavajući državnim preduzećima da ne budu produktivna i efikasna.

 

"Što više možemo, treba da pomažemo državnim preduzećima da budu efikasna i produktivna. Ili, ako to nisu, omogućiti im da ne prežive, možda da bankrotiraju. Bolje je tako iskoristiti vladin novac nego podržavati preduzeća koja nemaju budućnost", rekao je.

 

To je, priznaje, veliko socijalno pitanje jer se siromašni ne smeju ostaviti na cedilu.

 

"Dakle, morate podići cene, ali i podržati socijalnu sigurnost. Morate naterati ljude da plate kartu u javnom prevozu, ali morate i onim ljudima koji nemaju nikakvih sredstava omogućiti neke subvencije. Potrebna vam je dugoročna reforma korporativne uprave tih institucija", naveo je on.

 

Berg je kazao i da proces reformi nije jednostavan proces i dodao da čestita Srbiji kada donese teške i čvrste odluke.

 

Povodom novog aranžmana sa MMF-om Berg kaže da bi predložio političarima da razmisle o ostanku u MMF, ali da je ta odluka na Srbiji.

 

On je kao dobro ocenio porast stranih investicija i dodao da sreće ulagače koji su zainteresovani da dođu u Srbiju.

 

"To nisu preduzeća koja zapošljavaju 10.000 ili 20.000 ljudi, već 500 do 1.000 radnika. To je veoma dobro. Domaće kompanije ne ulažu dovoljno, a ni vlada ne ulaže dovoljno u infrastrukturu. Voleli bismo da vidimo više investicija i od vlade i od privatnog sektora", rekao je on.

 

Naglašava da EBRD želi da radi više u Srbiji, ali da to zavisi od ekonomije, od ulagača.

 

"Ne možemo sami ulagati, mi nismo strateški ulagač, pa su nam potrebni partneri. Partner može biti i država. Međutim, još važnije je to da partner bude privatni investitor. To mogu biti strani ili domaći investitori. Nadamo se da će 2018. biti podjednako dobra kao 2017, ako ne i bolja", rekao je on.

 

Govoreći o Komercijalnoj banci, Berg kaže da je njena privatizacija preporuka i očekivanje EBRD.

 

"Trenutno, još uvek radimo s vladom na tome da se popravi korporativna uprava, a radimo i na strategiji za budućnost Komercijalne banke, ali nema ničeg konkretnog što bismo dodali onome što već znate. Radimo na tome da tu državnu banku pretvorimo u vrhunsku trgovačku banku", zaključio je on.