TV Most

U Blajburgu, malom mestu na granici prema Hrvatskoj i Sloveniji, 12. maja će, kao i svake godine, biti organizovan skup pod okriljem hrvatskog državnog vrha i u prisustvu velikog broja građana među kojima se uvek nađe i grupa ustaških nostalgičara i simpatizera s prepoznatljivim ustaškim obeležjima.

Iako nikada tačno nije ustanovljen broj ubijenih na Blajburškom polju, a procene idu od 10.000 do 45.000, taj događaj se danas prikazuje isključivo u svetlu partizanske odmazde, bez sagledavanja istorijskih okolnosti, pre svega, poraza ustaške ideologije i sloma režima Ante Pavelića, u čije ime su ustaše zarobljene na Blajburgu počinili teške ratne zločine.

Koruški premijer Peter Kajzer (Socijaldemokratska stranka Austrije) je za Hinu rekao da u godini u kojoj Austrija obeležava 80 godina Anšlusa, odnosno nacionalsocijalističko preuzimanje vlasti i propadanje Austrije, novoizabrana koruška vladajuća koalicija jasno želi da se usprotivi svim ekstremima, a u njih, kako je rekao, spadaju i desno radikalna okupljanja u okrilju "crkvene procesije" koja se svake godine održava na Blajburškom polju.

Kajzer je naglasio da koruške vlasti ne mogu da spreče tu manifestaciju jer je, kako kaže, za to zadužena savezna vlada u Beču, odnosno savezna policija.

Međutim, ističe da se na tom skupu mora obezbediti poštovanje zakonske zabrane isticanja nacističkih simbola i brzo reagovati, ukoliko se to prekrši.

Austrijski kancelar Sebastian Kurc izjavio je ranije austrijskim medijima da ni on nema ovlašćenja da zabrani majski skup u Blajburgu.

To je događaj koji organizuje hrvatska crkva, što znači da odluku o održavanju nije donela ni savezna vlada ni koruška vlada, rekao je tada Kurc.

Kurc je istovremeno najavio da će vlasti Austrije reagovati odlučno ukoliko dođe do kršenja zakona.

Hrvatski premijer Andrej Plenković ranije je već rekao da neće biti u Blajburgu, gde inače nije bio ni prošle godine, jer, kako je rekao u razgovoru za RTL, "ima obaveza". 

Dodao je da svako ko tamo ode mora da poštuje zakone zemlje u kojoj se nalazi.

Kajzer je nedavno zatražio da vlada u postojeći zakon o zabrani isticanja fašističkih i nacističkih simbola uključi i one iz vremena ustaškog režima. Austrijski zakon trenutno važi samo za austrijsku nacionalsocijalističku prošlost.

Ugledni nemački novinar Norbert Mapes Niediek, inače odličan poznavalac prilika na Balkanu i autor nekoliko knjiga o zemljama Jugoistočne Evrope, smatra da zakonske osnove za oštro reagovanje u slučaju isticanja ustaških simbola postoje i danas.

"Sve zavisi od toge po kakvim uputstvima postupaju policajci. Do sada su, kaže, zatvarali oba oka. Ove godine to više neće biti slučaj", rekao je Mapes Niediek.

On je za Hinu podsetio da državni tužioci mogu da iskoriste i postojeći zakon ukoliko žele da procesuiraju isticanje ustaških simbola.

"Neki državni tužioci to rade, neki ne", kaže Mapes Niediek. Pred sudom u Klagenfurtu (Celovcu) se trenutno vodi proces protiv 69-godišnjeg Hrvata koji je prošle godine na komemoraciji u Blajburgu pozdravljao 'Hitlerovim pozdravom'", rekao je novinar.

Mapes Niediek vidi neku vrstu promene paradigme unutar austrijske politike u odnosu prema skupu u Blajburgu, a kao pokretač tih promena navodi Kajzera.

"Sada kada socijaldemokrati više nisu na vlasti u Beču, nego konzervativci iz Narodne stranke vladaju u koaliciji s desnim populistima, Kajzer može otvoreno da vrši pritisak na centralnu vladu i traži oštriji odnos prema tom skupu", zaključuje Mapes Niediek.

U gradu Blajburgu, koji se nalazi oko pet kilometara od mesta komemoracije, službeno ignorišu skup. Na stranici gradske uprave za sledeću se subotu najavljuje samo susret vozača "vespi".

Blajburški gradonačelnik Štefan Visočing kaže, takođe za hrvatsku agenciju, da sa organizacijom skupa gradska uprava nema nikakve veze.

"Lokalno stanovništvo iz Blajburga nema ništa protiv komemoracije toliko dugo dok se sve odvija u skladu sa zakonom", dodaje gradonačelnik.

Visočing, koji je socijaldemokrata kao i koruški premijer, ostavlja utisak da bi bio zadovoljan da sve te gužve oko "okupljanja Hrvata" zapravo nema. 

"Sve te priče oko ovog događanja bacile su loše svetlo ne samo na Blajburg nego i na celu saveznu pokrajinu Korušku", kaže gradonačelnik i dodaje da je i proteklih godina bilo manjih protesta zbog okupljanja, ali tek su se ove godine mediji pojačano posvetili blajburškoj komemoraciji.

Gradska uprava, rekao je, nema problema sa tim ljudima koji dolaze da odaju počast žrtvama i na misu.

"Blajburg ima dobre odnose s Hrvatskom, mi smo čak i partneri grada Lovrana. Ono s čime imamo problema jeste politička dimenzija skupa i to što sa svih mesta privlače simpatizeri ustaškog režima. Mi imamo ovde svake godine registarske tablice iz Francuske, Španije i ko zna otkud sve ne. Takvu vrstu turizma ne želimo", zaključio je Visočing.

U svakom slučaju, skup u Blajburgu će ove godine obezbeđivati i "austrijske kobre", odnosno pripadnici specijalne policije, ali i predstavnici Saveznog biroa za strance i podnosioce  zahteva za azil (BFA) kako bi u slučaju kršenja austrijskih zakona na licu mesta mogli da donesu odluku o hitno proterivanju iz zemlje.