:

:

TV Most

Foto: Foto Kim

clock

Februar 22, 2018   07:38

0

117

Apel za pomoć: Pomozimo porodici Dejanović


Dragana Dejanović iz Lipljana je samohrana majka tri devojčice. Njen suprug Ivan ubijen je vatrenim oružjem 2005. godine na putu Uroševac - Štrpce. Nikada nije saznala ko ga je i zašto usmrtio.



Dragana je tada bila u trećem mesecu trudnoće, najstarija ćerka Kristina imala je svega tri godine, mlađa Marina ni dve pune.



Međutim, tu se Draganine patnje ne završavaju. Petnaestogodišnja Kristina rođena je sa srčanom manom, a nedavno joj je ustanovljen i operisan hemangiom na vratu (najčešći benigni tumor glave i vrata, koji se javlja u dečjem uzrastu).



"Dete mi je bolesno, imala je dve operacije. Inače je srčani bolesnik, a ima i problema sa tumorima. Leči se od 2003. godine u Beogradu. Meni je jako teško, nemam muža, nemam deci da pružim neophodno. Borim se sa bolestima, tako da je moje zdravlje ugroženo", objašnjava Dragana Dejanović.



Samohrana majka Dragana živi sa devojčicama u iznajmljenom stanu prepunom vlage, za koji stanarinu plaća 70 evra mesečno. Međutim, kako kaže, kuća je na prodaju. Postoji opasnost da će Dragana, Kristina, Marina i Ivana uskoro ostati bez krova nad glavom.



"Gde ću, na ulicu... Ovde ne možeš ni stan da nađeš, a nemam novca ni da plaćam, deca traže da jedu, pribor i knjige za školu. Kad dođe vreme za ekskurziju, moja deca nigde ne idu. Meni su doktori u Beogradu skupili novac za Kristinine knjige", objašnjava ona.



Dok Marinini i Ivanini vršnjaci svoje slobodno vreme provode za računarom, njih dve pomažu svojoj majci. Najveća želja im je da sestra Kristina ozdravi, iako bi volele da u skorije vreme dobiju svoju kuću i sobu.



"Ja ne mogu da joj pomognem, ali bih volela da mi sestra ozdravi", priča Marina sa suzama u očima.



"Pošto mi nemamo kompjuter, volela bih da ga imam i da živim kao svi moji vršnjaci", kazala je dvanaestogodišnja Ivana.



Marina i Ivana su zrelije od svojih vršnjaka, kako kažu, "život ih je na to naterao". Odrastanje bez oca dodatno otežava trenutnu situaciju, kažu one.



"Meni najviše nedostaje otac, pošto ga ja nisam upoznala i ne znam kako izgleda. Pitam mamu da mi priča o njemu", kazala je dvanaestogodišnja Ivana.



Dragana apeluje na sve ljude dobre volje da njenim devojčicama i njoj pomognu na bilo koji način.



Potrebna je garderoba za devojčice, školski pribor, hrana.



"Što nije došao predsednik opštine Lipljan da vidi kako živimo. Kad sam bila tamo i tražila pomoć, on mi je rekao da mi ne može pomoći", kazala je Dragana i dodala da su uslovi za život u Lipljanu jako teški.



"Ljudi prodaju i idu, nemaju posao, nemaju ništa. Ja svako jutro ispraćam decu u školu, ja sam jedina žena koja to čini. Pita li se neko kako ću se ja vratiti kući. Moja ćerka Kristina putuje svakog jutra u 5.30 u Laplje Selo. Autobus kruži Lipljan, Dobrotin, Gušterica, Livađe, Laplje Selo. Treba tu da siđe, da bi došla do Lepine u školu. Nema direktnog autobusa za Lepinu".



U Lipljanu je pre rata živelo 5.000 Srba dok ih je sada samo 420.


Izvor: Radio Kim

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva