TV Most

Antić je, na konferenciji u organizaciji "Kolor Pres" grupe pod nazivom "Serbia Goes Green", istakao da moramo da se zalažemo za dobar vazduh, zdravu vodu i hranu, koji ispunjavaju sve standarde za koje se zalažemo.

Borba za planetu je, prema njegovim rečima, velika utamica i teška borba u kojoj moramo svi dati doprinos izlazeći iz klišea da ostanemo samo na parolama za održavanje skupova i predizborne kampanje.

Antić je istakao da nema dileme da su pre svega industrijski razvoj i razvoj civilizacije posebno u 20 veku doveli do ozbiljnih poremećaja na našoj planeti.

"Razvoj saobraćaja, industrije, hiperprodukcija, povezivanje kontinenata, njihova saobraćajna i trgovisnka komunikacija doveli su do toga da je potrošnja energenata iz posebnih goriva drastično porasla. To je dovelo do velilog stepena razvoja privrednih aktivnosti, kvaliteta života, razvoja čovečavsntva u celosti, ali su rezultat i mnogi poremećaji koji je ljudska vrsta izazvala na jedinoj planeti koju ima", poručio je Antić.

On je dodao da je planeta počela da šalje odgovore, koji su praćeni značajnim klimatskim promena, a, koje izazivaju pomeranja u odnosu na ono na šta su ljudi navikli, kao i do elementarnih nepogoda.

Samit u Parizu, kako je ocenio, dao je novu energiju u potrebi da se mnogo više pažnje posveti smanjenju emisije, pre svega CO2, borbi protiv globalnog zagrevanja, odnosno suzbijanju negativnih efekata klimatskih promena.

Antić je konstatovao da je proteklih decenija došlo do rasta svesti u najrazvijenijim državama pre svega oko potrebe korišćenja takozvane zelene energije, što se nameće svima nama.

"Nažalost ovaj naš region, koji u istoriji uvek kasni za dešavanjima, i u segmentu zelene energije ulazi značajno kasnije. Danas je to jedna ozbiljna aktivnost u kojoj se nalazimo", rekao je Antić.

Ministar je ukazao da je zelena energija neophodna, ali ujedno i skupa, ali da je neodgovorno postaviti stvari da je ona samo skupa, jer imamo odgovornost za generacije koje dolaze te je neophodno da napravimo krupne korake u pravcu korišćenja obnovljivih izvora energije.

U ovom trenutku, prema Antiću, udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji je na 21 odsto, a do 2020.planirano je da se podigne na 27 procenata, što je vrlo ozbiljan cilj koji je sebi vlada postavila.

"Ako Srbija to realizuje može za sebe da kaže da je ušla u red ozbiljnih država koje pitanje za odgovornim korišćenjem energije sagledavaju na odgovoran način", naglasio je Antić.

S tim u vezi je ukazao da je proteklih godina izgrađeno na stotine elektrana iz obnovljivih izvora kapaciteta od 63 megavati.

"Pustili smo prvi vetropark prošle godine u pogon sa desetak megavati snage. To je bio važan projekat kako bi pokazali prve vetrenjače koje se vrte u Srbiji i da tim primerom damo dodatnu energiju za druge projekte", rekao je Antić.

Istovremeno je poručio da svi moramo da damo doprinos povećanju udela zelene energije, ukazujući da građani već sada plaćaju taksu za tu vrstu energije od 45 do 50 dinara mesečno, a kada se podigne udeo zelene energije i doprinos će rasti.

"Vlada i Ministarstvo vode iz tog razloga racionalnu politiku povećanja obnovljivih izvora u potrošnji, uz dinamiku za koju smatramo da je ukupno prihvatljiva za građane koji moraju da učestvuju finansijski u realizaciji projekata", podvukao je ministar energetike.

Kazao je da se očekuje da će se u Srbiji graditi veliki vetroparkovi, koji treba da naprave kapitalni iskorak ka dostizanju cilja.

Takođe je rekao da i javni sektor učestvuje u tome, a kao primer naveo EPS koji je preduzeo ozbiljne korake vezano za investicije u obnovljive izvore energije, razvijajući projekat snage 60 megavati, pre svega iz energije vetra i sunca.

Antić je naveo da je ukupan potencijal zelene energije u Srbiji na godišnjem nivou od 5,6 miliona tona ekivalenta nafte, što nije dovoljno uzimajući u obzir našu potrošnju koja je na današnji dan na nivou od oko 10 miliona tona, sa tendecnijom da će narednih godina rasti.

Taj disbalans nameće potrebu da razvijamo sve potencijale koje imamo iz obnovljivih izvora energije, pre svega biomase, koji se nedovoljno koristi.

Vlada i Ministarstvo su prošle godine dali grantove za kombinovane elektrane i nameravaju to da nastave, najavio je Antić.

"Nalazimo se u ovom trenutku među državama koje najneefiksnije troše energiju. Ako smanjimo potrošnju energije, a cilj je da to bude za deset procenata i povećamo udeo obnovljive napravićemo važan korak za budućnost života u Srbiji, dati doprinos svetu", podvukao je Antić dodajući da najveći doprinos, međutim, moraju dati najveći zagađivači.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović rekla je da očekuje da će otvaranje pregovaračkog poglavlja 27, koje se tiče životne sredine i klimatskih promena, uslediti do kraja ove godine i to bez početnih uslova.

"Srbija je spremna da pregovari sa EU za oblast životne sredine i klimatskih promena počnu odmah. Dve godine se pripremamo za pregovarački proces i otvaranje poglavlja i uspeli smo da sektor životne sredine prevedemo iz nasleđenog crvenog u zeleno“, podvukla je Božović.

Najavila je da se očekuje u naredne četiri godine potpuno usaglašavanje sa zakonodavstvom EU i razvoj velikih infrastrukturnih projekata, dodajući da se u naredne dve godine planira početak izgradnje infrastrkturnih projekata u ovoj oblasti vredne preko 500 miliona evra - u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.

Ambsador Švedske u Beogradu Krister Asp rekao je da je njegova zemlja aktivan partner Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, i da je za podršku projekata do sada izvodila 9,4 miliona evra.

Prema njegovim rečima primena standarda EU iz poglavlja 27 biće možda i jedan od najzahtevinijih izazova za Srbiju, podsećajući da se jedna trećina pravnog sporazuma Unije tiče baš ove oblasti.

Ambasadorka Indije Narinder Čauhan prenela je iskustva svoje zemlje u oblasti zaštite životne sredine, kroz uštedu energije i veći udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji.

Izvor: Tanjug