TV Most

Ferara, čiji će dokumentarac "Trg Vitorio" biti prikazan u okviru programa festivala, rekao je pred ispunjenom salom Sava centra da mu je drago da se vratio u Beograd, među prijatelje.

 

"Lepo je ovde, veliki broj ljudi gleda odlične filmove. Ima dobre muzike, odličnog rokenrola, sve je ok", rekao je Ferara.

Do 14. maja u okviru programa Beldoksa biće prikazano 98 filmova u 14 programa i 10 bioskopskih sala u prisustvu više od 100 gostiju.

 

Večeras, na samom otvaranju festivala, publika će videti dva domaća filma: "Poslednja avantura Kaktus bate" Đorđa Markovića i "Slatko od ništa" renomiranog filmskog autora Borisa Micića.

 

Festival će zatvoriti projekcija "Okupirani bioskop" Senke Domanović u Kombank dvorani.

 

U okviru Srpskog takmičarskog programa biće prikazani i "Vodič kroz crnu rupu" Zlatka Pranjića i Aleksandra Nikolića, "4 godine u 10 minuta" Mladena Kovačevića, "Doći će žuti ljudi sa istoka i piće vodu sa Morave" Tanje Brzaković, "Kad dođu sviđe" Biljane Tuturov, i "Čarobnjak iz Mutnja" Branka Lazića.

 

Nagrade za najbolji film, najbolju kameru i najbolju montažu dodeliće žiri koji čine reditelj Stefan Malešević, Agnes Vajldenštajn i direktor ZagrebDox-a Nenad Puhovski.

 

Međunarodni takmičarski program obuhvatiće 12 naslova, a nekolicinu prožima tema odrastanja, kao što je slučaj u ostvarenju "O očevima i sinovima" Talala Derkija o odrastanju u Islamskoj državi, "Boli bana" Simona Gilara o odrastanju u plemenskom društvu i "Sumpor i slava" Viktora Jakovleskog o odrastanju u malom mestu gde se svi bave pravljenjem vatrometa.

 

Biće organizovane i dve retrospektive austrijskog reditelja Urliha Zajdla i slovenačkog autora Vlada Skafara. Obojica će biti gosti "Beldoksa".

 

Ove godine je uvedena i nova selekcija radikalnih dokumentaraca i hibridnih žanrova pod nazivom "Meteori", a filmovi će se prikazivati u Muzeju savremene umetnosti i Jugoslovenskoj kinoteci.

 

Tu selekciju će otvoriti portugalski reditelj Žao Pedro Rodriges, poznat beogradskoj publici po filmu "Ornitolog", prikazanom 2016. na Festivalu autorskog filma.

 

Na programu će se naći muzičko-plesni i biografski dokumentarci, od kojih selektori izdvajaju "Valdhajmov valcer" gošće festivala Rut Bekerman.

 

"Nešto slično sam napravio sa dokumentarcem "Ulica Malberi" o Njujorku. To je kao dnevnik mog života. Sada je Trg Vitorio moje susedstvo, živiš i krećeš se, vidiš neke stvari i želiš to da uhvatiš. Tu je situacija sa migrantima, izbeglicama, sve se kristalizuje na tom trgu", objašnjava na početku razgovora za Tanjug reditelj poznat po igranim filmovima "Zli poručnik", "Zavisnost", "Driller Killer" i "Ms. 45", "4:44 Poslednji dan na Zemlji".

 

"Trg Vitorio" je hronika najživljeg trga u Rimu, na kome se sve multikulturne različitosti tog grada osećaju u potpunosti, mesto na kome žive i Rimljani i Azijati i Afrikanci.

 

Prolazeći trgom, Ferara se upušta u razgovore sa njima o njihovom poreklu, razlogu dolaska, želji za ostankom, o opstanku u surovom savremenom svetu, a o imigraciji, odnosu prema drugom i drugačijem, govore i reditelj Mateo Garone, glumac Viljem Defo, takođe stanovnici rimskog trga, u čijem susedstvu i Ferara živi već četiri godine.

 

"Dobra stvar sa kamerom je što je uključiš i ljudi ti kažu svoju stranu istine, to je takođe oruđe da sebe integrišeš u tu zajednicu, to susedstvo. Ja sam imigrant takođe. Iz Njujorka sam, italijanski nije moj jezik, delom jeste moja kultura jer je moj deda bio Italijan, ali je on bio iz drugog kraja Italije, jer Rim nije Napulj, Sicilija nije Venecija", kaže Ferara.

 

Ono što voli kod snimanja dokumentaraca je što izađe i krene da stvara film.

 

"Ne moraš da počneš sa scenarijom i sam proces ti donese film. To je oslobađajuće. Svi filmovi se zapravo svode na snimanje na ulici, svejedno da li su igrani ili dokumentarni. Ljudi u ovom dokumentarcu izgovaraju rečenice koje ja ne bih napisao ni za milion godina. Mnogi od njih su imali super priče, neki su imali bolje priče nego što nude igrani filmovi i što bi scenaristi mogli da smisle. To mi se dopada u dokumentarcima", istakao je Ferara.

 

Naglašava da većina ljudi u Rimu nisu iz toga grada, ali, kako kaže, kada si u Rimu, radiš ono što Rimljani rade, jer nemaš izbora.

"Prilagodićeš se tom gradu i njegovom načinu života, nećeš se boriti protiv tog grada. Taj grad postoji više hilada godina i još uvek je tu i niko neće doći i nametati neku svoju ideju", primetio je slavni američki reditelj.

 

Na Trgu Vitorio Ferara nalazi ljudi različitih kultura, nacionalnosti, religija.

 

"Ljudi se stalno sele po čitavom svetu, to je prirodan način napretka civilizacije. Veliki problem nisu migranti nego prokleti ratovi, ljudi ginu, stradaju, prinuđeni su da beže", rekao je Ferara.

 

Kako ističe njegov deda je bio migrant, ali on je odlučio da ide u SAD.

 

"Imao je 19 godina, bio je bez papira, čak i bez karte za brod, ali je došao tamo gde je bio potreban, da gradi puteve i slično. Našao je posao pet minuta nakon što je sišao sa broda. Ali to nije slučaj sa današnjim migrantima. Oni su primorani da idu, raznesu ti zemlju i šta će onda deca, žene, starci?", dodaje on.

 

"Amerika je ono što je zbog ljudi koji su došli tamo. Taj koncept zatvorite granice, ej, da li si propustio časove istorije? To je zemlja koju su izgradili migranti", rezignirano podvlači Ferara.

 

Rođen u Bronksu, Ferara se pre četiri godine preselio u Rim, koji je kako kaže, bolji za njegov posao, njegov duševni mir, a bolja je i kafa i može da jede hranu a da se ne otruje.

 

"Sedamdesetih si mogao da živiš i bez para, danas je to drugi grad, sve je preskupo. Žive u ormanu, rade 20 sati dnevno. Njujork je za milijardera ili dete nekog milijardera. Uzeli su grad i rasprodali su ga. Ostali su biznismeni na Volstritu. Ako neko razbije prozor biće krivično gonjen, tako da je najgora stvar koja se može desiti u Njujorku danas je da turista bude opljačkan", primećuje reditelj.

 

Njujork je postao, kako naglašava, "kao fašitička policijska država osim ako opljačkate 10 milijardi dolara, onda možete da radite šta hoćete".

 

Kaže da kada ode u supermarket u Njujorku, mora tri puta da ide do bankomata, vožnja metroom je noćna mora, - "svi su upakovani kao sardine i nema klime".

 

"To je američki ideal. Ako se razbolite, umrite, koga je briga. Ako ne možeš da priuštiš dobar auto, onda umri ili šetaj. Zašto si uopšte ovde? Njujork je uvek bio težak, nasilan, ali svako ko poseti Njujork, dopadne mu se", istakao je Ferara.

 

Na pitanje kako je uspeo da opstane kao nezavistan autor i sačuva svoju umetničku slobodu, Ferara kaže da je vazno biti svoj, imati ideje i raditi ono u šta veruješ, bez kompromisa.

 

Trenutno je u montaži njegov novi dokumentarac "Projestionist" o migrantu sa Kipra koji sedamdesetih dolazi u Njujork, počinje da radi u bioskopu, zaljubljuje se u američku kulturu i do kraja veruje u film, dokumentarac o filmovima sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina u Njujorku.

 

U februaru planira da počne snimanje igranog filma "Siberia" na kome radi tri godine o Viljemu Defou, zasnovanom na njegovom životu, ali ne o događajima, već unutrašnjoj strani njegovog života, njegovim snovima, sećanjima.