TV Most

To rešenje oni vide primenom, kako kažu, principa reciprociteta sa pravima Srba na severu "Republike Kosova", stoji, između ostalog, u tom dokumentu.

Oni smatraju da bez rešavanja prava Albanaca u "Preševskoj dolini" ne može, kako kažu, biti stvarne normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

 

Traže i da ih u briselskom dijalogu zastupa predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači, navodi se u deklaraciji koja je podeljena medijima nakon skupštine albanskih odbornika u Bujanovcu.

 

Oni zapravo traže da rukovodstvo privremenih kosovskih institucija, Tači, čiji legitimitet u dijalogu osporava kosovska opozicija, i Ramuš Haradinaj, budu zastupnici njihovih interesa u Briselu, koji bi im, kako smatraju, obezbedili isto "ono što Srbija traži za srpsku manjinu na Kosovu i Metohiji".

 

Albanci juga centralne Srbije tvrde da su manjina koja je u Srbiji najviše diskrimisana i da su navodno "žrtva" neslaganja Beograda i Prištine.

 

Sudeći prema ranijim izjavama albanskih odbornika, zahtev da im se obezbede podjednaka prava koja imaju Srbi na severu Kosova, Albanci tzv. "Preševske doline" očekuju da budu uključeni na visoke pozicije u Vladi Srbije.

 

Tako je na današnjoj skupštinu usvojen i zaključak kojim oni traže "punu realizaciju kolektivnih prava Albanaca u skladu sa, kako navode, najvišim standardima predviđenim međunarodnim dokumentima UN, EU i Saveta Evrope i "dobrom praksom Olandskih ostrva, Južnog Tirola i Kosova".

 

Takođe traže i suštinsko povećanje kontinuiranog monitoringa od međunarodne zajednice radi, kako navode, realne procene položaja Albanaca "Preševske doline".

 

Stanković: Albanci sa juga Srbije nisu tema razgovora u Briselu

 

Albanci sa juga centralne Srbije nisu tema razgovora u Briselu i njihovo usvajanje "Političke deklaracije" kojom traže da budu uključeni u dijalog Beograda i Prištine više je političke prirode zbog predstojećeg izbora za nacionalni Savet Albanaca, izjavio je danas predsednik Koordinacinog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković.

 

"Međunarodna zajednica je jasno i glasno rekla - opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ni u jednom trenutku nisu tema za razgovor u Briselu i to je decidirano i jasno rečeno. Prema tome, ne vidim šta je taj reciprocitet, ko ga traži i zašto ga traži", rekao je Stanković novinarima.

 

Stanković kaže da ta deklaracija predstavlja nastavak njihovog donošenja deklaracija i podsetio da je prva doneta 2006, pa 2013. i sada 2018. godine.

 

"U toj deklaraciji ima stvari koje ćemo analizirati, ali ima mnogo neprihvatljivih stvari koje se zasnivaju na opstoj proceni koje ne sadrže istinu".

 

Kako je rekao Stanković, ta deklaracija možda koristi nekome u predizbornim aktivnostima pošto je izbor za Nacionalni savet Albanaca 4. novembra i s obzirom na neke druge političke poene.

 

"Ali, to nije naše da se o tome izjašnjavamo, s obzirom na ulogu Koordinacionog tela", kazao je Stanković.

 

Govoreći o opštim procenama u deklaraciji koje nisu istinite, Stanković je kao primer naveo deo u kome se "govori o pitanjima vezanim za preuzimanje odgovornosti vlasti iz Prištine da zastupaju Albance iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa".

 

"Moram da kažem da je u donošenju zakona u Srbiji učestvovao legalno izbrani predstavnik Albanaca sa teritorije Preševa i da je imao puno pravo glasa u donošenju zakona. Sada on mora da kaže šta je to što je on predlagao kao predstavnik zakonodavne vlasti u Skupštini Srbije, šta je od toga usvojeno, a šta ne. Mi to nemamo, on jednostavno priča jedno, radi drugo, a ponaša se na neki treći način. To nije prihvatljivo, ali to je neka realnost koju mi trpimo već godinama".

 

Stanković, takođe, kaže kada su u pitanju neki zakoni koji se primenjuju kao što su zakoni o spomenicima ili kao zakon koji je donet pre mesec dana da njegova primena još nije ni počela i da nijedan spomenik  nije uklonjen,  a da se već priča o tome kako se uklanjaju spomenici,  skrnave groblja i tome slično.

 

"Prema tome, ajde da govorimo o onome što je realnost na terenu i onome što je interes Albanaca na tom prostoru", naveo je on.

 

Kada su u pitanju udžbenici o kojima oni stalno govore, ističe Stanković, zašto u protekle tri i po godine prethodnom rukovodstvo nacionalnog saveta Albanaca nije predložio nijedan novi udžbenik na albanskom jeziku niti je on donet da se upotrebljava u nastavi za učenje učenika koji školu pohađaju na albanskom jeziku.

 

"Zašto od februara 2018. novo rukovodstvo Nacionalnog saveta  Albanaca nije ni na jedan način dogovor koji je postignut u Ministarstvu  prosvete realizovalo i šta predlažu oni da se od 36 udžbenika i osam učila sa obeležjima nacionalne kulture Albanaca, koje je potpisao prethodni predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, stavi u proceduru s obzirom da su sredstva za prevod i štampanje tih udžbenika obezbeđena i čekaju u budžetu Srbije", pita Stanković.

 

Napominje da se od Albanaca u prethodne tri i po godine samo tražilo da obezbede prevodioca za udžbenike i pita zašto ga nisu predložili.

 

Stanković kaže da nije nikakav problem da se primenjuje sve ono što albanska nacionalna manjina zahteva za sebe, ukoliko je to sadržano u Ustavu i zakonima Srbije, kao i u deklaracijama koje regulišu položaj nacionalnih manjina, a koje su usvojene u Skupštini Srbije.

 

"Ne znam šta Srbi na KiM imaju, pošto mnoge stvari nisu regulisane, ali Albanci koji žive na teritoriji Preševa, Bujanovca i Medveđe, imaju sva prava predviđena Ustavom i zakonima ove zemlje i konvencijama koje regulišu prava nacionalnih manjina u Srbiji", zaključio je Stanković.