TV Most

U predlogu tog zakona, u članu 60, navodi se da je tamošnja vlada "do sklapanja odgovarajućeg međunarodnog ugovora ovlašćena dati u višegodišnji zakup nekretnine u zemljišnoknjižnom vlasništvu na koje se primenjuje zabrana iz čl. 1 Uredbe o zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriji Hrvatske". Dodaje se da će se predmetni ugovor upisati u teretni list i kao zabeleška u zemljiše knjige.

Ovde je reč o poslovnim prostorima, odmaralištima i stanovima koji su pre raspada bivše Jugoslavije pripadali firmama, bankama i školama iz Srbije, a koji će teško, ako zakon bude usvojen, biti vraćeni pravim vlasnicima.

- To je još jedan udarac sizifovskim pokušajima da vratimo imovinu naših preduzeća i društava - kažu advokati Ristići. - I to u trenutku kada smo, preko Evropskog suda, na dobrom putu da oborimo hrvatski stav da Aneks G Sporazuma o sukcesiji ne treba da se sprovodi direktno (za šta se zalaže Srbija), već samo uz biletaralni sporazum. Ukoliko ovaj član bude usvojen, to će definitivno značiti propast mogućnosti da dođemo do naše imovine.

Ristići celu situaciju objašnjavaju na plastičnom primeru: ako pogledamo imovinu neke naše firme npr. u Dubrovniku, videćemo da je prilično zapuštena i da će biti potrebno dosta novca da se vrati u prvobitno stanje, a posebno da se dovede u stanje za komercijalnu upotrebu (za hotel). Ukoliko bi potencijalni zajmoprimac uložio najmanje milion evra i počeo da je iznajmljuje, on bi zarađivao određeni iznos na koji mora da plati porez i troškove održavanja i zakupa.