TV Most

To bi mogla da bude kompanija sa iskustvom u industriji čelika koja, kako kaže Vlahović, neće preuzeti vlasništvo od države, ali će imati odgovarajuću obavezu da učini profitabilnim poslovanje Železare, te aplicirati za deo ostvarenog profita.

Vlahović za Tanjug kaže da vladin plan B, posle odbijanja ponude američkog Esmarka o dokapitalizaciji Železare, ne podrazumeva javni konkurs za izbor profesionalnih menadzera, nego drugačiji način upošljavaja kapaciteta Železare, odnosno spajanja sa potencijalnim strateškim partnerom.

Železarom u tom slučaju zajedno upravljaju vlasnik, odnosno država, i kompanija koja je potpisala dogovor, kaže Vlahović.

Ta kompanija bi morala da ima iskustvo u proizvodnji čelika, prustup tržištu sirovina i tržištu gotovih proizvoda, kao i kapacitete da maksimalno unapredi performanse Železare Smederevo, koja je, prema Vlahovićevim rečima, u tehničko-tehnološkom pogledu u jako dobrom stanju.

"Važno je zaposliti pet hiljada radnika, a to podrazumeva da se u neko dogledno vreme postigne kapacitet od 1,4 ili 1,5 miliona tona godišnje", rekao je Vlahović.

On je naveo da nema informacije da li je i ko je zainteresovan za takvu vrstu ugovora, ali je siguran da takva kompanija "dolazi spolja".

"Takva kompanija se ne nalazi u Srbiji, jer niko drugi nema tu vrstu iskustava sem kompanija koje se već nalaze u tom biznisu", rekao je Vlahović.

On je dodao da bi kompanija koja prihvati takav ugovor mogla u dogledno vreme da pristupi i sledećoj fazi - da uđe u vlasništvo ili da dobije zadatak da Železaru dovede do uspešne privatizacije.

Podsetio je da menadžment tim nije naročita novina za Železaru jer je ta kompanija u dva navrata imala slične ugovore - prvi 1997. i 1998. godine sa konzorcijumom banaka i trgovaca koji je upravljao poslovanjem i obezbeđivao sredstva za funkcionisanje Sartida.

Železara je, takođe, takozvani "menagment service agreement" imala u početku i sa US Steel-om, pre nego što je ta američka kompanija postala stateški partner.

Vlahović kaže i da postoji više načina za finansiranje Železare Smederevo, koja od 1. februara više ne može da dobija subvencije od države.

Među njima su bankarski krediti, avansno finansiranje, odnosno finansiranje od strane dobavljača za sirovine tako što se neće plaćati odmah nego nakon izvesnog perioda, a mogu se koristiti i odgovarajući EU fondovi koji se, pre svega, odnose na zaštitu životne sredine.

"Siguran sam da je moguće organizovati proizvodnju u Železari na profitabilan način ukoliko imamo menadžment koji ima pristup tržistu sirovina i pristup tržistu gotovih proizvoda, da može da plasira to što Železara proizvede", rekao je Vlahović.

On je dodao da se u narednom periodu očekuju pozitivne promene kad je u pitanju cena gotovih proizvoda, što bi dodatno stimulisalo rešavanje problema u Železari.

Upitan o načinu na koji bi EU mogla da pomogne naredni pokušaj prodaje Železare, Vlahović je rekao da EU može da pruži podršku i time što će evropske integracije Srbije ići brže i na taj način padati rizik za ulaganje u Srbiji.

"Sve dok je rizik ulaganja u Srbiji visok, dok postoji negativna konjuktura u industriji čelika i generalano kriza u EU, uspešna privatizacija Železare biće otežana", rekao je Vlahović.

Vlahović je rekao da je uspešna privatizacija Železare bila bolje rešenje, ali da je potpisivanje ugovora o menadzerskim uslugama sa kompanijom koja ima iskustva u toj oblasti logičan korak ukoliko u datom momentu nema strateških partnera koji su spremni da budu kupci, garantuju nivo proizvodnje i daju garancije koje se tiču investicija i socijalnog programa.

Železara Smederevo već petu godinu posluje sa gubitkom, te nije ni bilo previše šanse da će se postići dogovor o njenoj prodaji nekom strateškom partneru, jer oni imaju interes da uđu u posao samo ako su sigurni da će ostvarivati profit, izjavio je danas Tanjugu konsultatnt za strana ulaganja Milan Kovačević.

Slično je viđenje i dekana Fakulteta za ekonomiju i finansije Ane Trbović, koja za Tanjug kaže da do dogovora nije došlo zato što je Esmark shvatio da nema interes da kupi srpsku čeličanu čak i uz određenu finansijsku podršku države.

Esmark je očito napravio opsežnu analizu i shvatio da bi to bilo nerentabilno poslovanje i zato dogovor nije postignut, kaže Trbović.

Kovacević, međutim, i odluku vlade da se umesto ugovora sa Esmarkom angažuju menadžeri koji bi vodili Železaru, smatra neizvesnim potezom, a svoj pesimizam obrazlaže višegodišnjim gubicima smederevskog proizvođača, niskom cenom čelika na svetskom tržištu, kao i činjenicom da gotovo sve sirovine moraju da se uvezu.

Poznati ekonomista, naime, napominje da bi možda trebalo razmotriti opciju o likvidaciji Železare, jer je to, tvrdi, racionalnije i isplativije "nego da trpimo dalje gubitke i da dalje investiramo".

"U stvari ne bismo ni smeli da subvencionišemo Železaru, niti bismo smeli da ulažemo u nju i dalje, ukoliko nismo sigurni da će se taj kapital oploditi, jer imamo jako puno drugih prioriteta za investiranje", navodi Kovačević.

Opciju zatvaranja Železare pominje i Trbović, koja čitav problem tretira kao socijalni a ne ekonomski, pa tako vidi i odluku vlade o nastavku proizvodnje, jer, kaže, ceo jedan grad zavisi od Železare.

"Da je reč o ekonomskoj odluci onda bi odgovor bio zatvoriti Železaru, a pošto je reč o socijalnoj odluci pitanje koje se postavlja je koliko se mogu minimizirati gubici", rekla je Trbović za Tanjug.

Kada je reč o menadžerskom ugovoru za preuzimanje Železare, za šta će javni poziv, kako je najavio premijer Aleksandar Vučić, biti raspisan već u ponedeljak, Trbović kaže je uvek bolje naći što profesionalnije rukovodstvo.

To je, kaže, i praksa koju često primenjuju zemlje u svetu, ali da bi se to dogodilo treba ponuditi i deo promenljive plate koja bi zavisila od postignutih rezultata.

Svakako, dodala je, plate ne bi trebalo da budu one koje su predviđene za takva radna mesta, jer takve zarade ne mogu da privuku sposobne profesionalce.

"Pitanje koje treba postaviti u ovom trenutku je kako smanjiti gubitke u Železari, a ne da li će i kolika biti dobit", rekla je Trbović.

Da je reč o socijalnoj, a ne ekonomskoj odluci ukazuje, prema njenim rečima, i to da nije bilo zainteresovanih na tenderu za dokapitalizaciju Železare.

"I sve da je Esmark kupio Železaru Srbija bi morala dodatno da ulaže, a onda su to subvencije koje bi išle na uštrb budžeta, odnosno svih građana", rekla je Trbović i dodala da je očigledno da će Srbija nastaviti da izdržava preduzeće koje proizvodi gubitke.

Nije slučajno, smatra ona, što je Ju Es Stil svojevremeno izašao iz Železare i trebalo bi da se zapitamo danas da li je u tom trenutku bilo dobro preuzeti firmu koja pravi gubitke.

Umesto toga trebalo bi razmišljati, kaže, o poboljšanju infrastrukture u Smederevu i obezbediti dolazak investitora čije bi poslovanje bilo ekonomski održivo, jer Srbija kao siromašna zemlja ne može da podržava gubitnike u nedogled, zaključila je Trbović.

Vlada Srbije odlučila je juče da ne zaključi ugovor s američkom kompanijom Esmark o preuzimanju Železare, a već od ponedeljka raspisaće javni poziv za menadžerski tim koji će upravljati smederevskom fabrikom.

Od ugovora s Esmarkom odustalo se, kako je novinarima saopštio premijer Aleksandar Vučić, jer nisu dobijene garancije da će američka kompanija ostati u poslu i nakon što utroši sve sirovine.

Izvor: Tanjug