Vesti
Strategija kulturnog razvoja Srbije do 2027. godine

20:59, 03.06.2017

|

Izvor: Tanjug

U narednih mesec dana na javnoj raspravi biće nacrt Strategije razvoja kulture Srbije do 2027. godine, nakon čega bi trebalo da se nađe pred članovima skupštinskog Odbora za kulturu i poslanicima skupštine, a ministar Vladan Vukosavljević očekuje da će parlament do kraja godine usvojiti nacrt u tom ili malo izmenjenom obliku.
Na izradi nacrta, koji na 136 strana sadrži analizu stanja u srpskoj kulturi i predloge za njeno unapređenje i razvoj u narednih 10 godina, radili su zaposleni u Ministarstvu kulture.

Kontaktirane su i 24 ustanove kulture, zatim Nacionalni savet za kulturu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Sekretarijat za javne politike Vlade Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde, predstavnici nacionalnih manjina i nezavisne kulturne scene.


Sa jasnim uvidom u praksu evropskih zemalja, bez pretenzije da se bude originalan po svaku cenu, izrađen je nacrt koji, prema rečima ministra Vukosavljevića, nije spisak lepih želja, već se zasniva na racionalnim predviđanjima šta je moguće uraditi u narednih 10 godina.

Strategijom razvoja kulture Srbije definisana su tri prioriteta - razvoj kadrova, razvoj infrastrukture i evropske integracije i međunarodna saradnja, kao i sedam prioritetnih područja - razvoj institucionalnih okvira u kulturnom sistemu, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće svih građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja, negovanje srpskog jezika i ćirilice i povezivanje srpskog kulturnog prostora.

U prvom delu nacrta analizirano je stanju u svim oblastima kulture i konstatovano da većina arhiva nema raspoloživ prostor u depoima, da je loše stanje opremljenosti arhivskih depoa, digitalizacija arhivske građe se odvija sporo zbog neadekvatnog pravnog okvira, nedovoljno finansijkih sredstava, da zakonodavni okvir u oblasti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa nije menjan od 1994. godine, kao i da Zakon o kulturnim dobrima ne prepoznaje pojam nematerijalne kulturne baštine.

Problemi sa kojima se muzeji suočavaju tiču se ljudskih resursa, nedostatka ili neuslovnih prostora za depoe i tehničke neopremljenosti, skromnih sredstava za akviziciju pokretnih kulturnih dobara i ilegalne trgovina istim.

U oblasti savremenog stvaralaštva sadašnji trenutak karakteriše, kako se navodi, nedovoljno podsticajan ambijent za umetničko stvaralaštvo, relativno nizak nivo učešća građana u kulturnim aktivnostima, kulturni život se ne odvija u svim sredinama pođednako, slaba zastupljenost kapitalnih projekata, neodgovarajuća i nedovoljno opremljena kulturna infrastruktura, nedostatak stručnih i naučnih kadrova u nekim segmentima kao i određenih nivoa umetničkog obrazovanja, dok je položaj umetnika posebno samostalnih oslabljen socijalnom nesigurnošću i gubitnom društvene afirmacije.

Skreće se pažnja na nedovoljan obim nabavke knjiga, da je postojeći fond javnih biblioteka na donjoj granici standardnih parametara, da većina pozorišta radi u neuslovnim zgradama i da većina teatara u Srbiji nema potpuno profesionalne umetničke ansamble, kao ni strateške planove rada, a domaći pozorišni autori nisu dovoljno zastupljeni u aktuelnoj produkciji.

Primećeno je da je sistem obrazovanja igrača neophodno izmeniti i osavremeniti, da socijalni položaj igrača predstavlja gorući dugogodišnji problem (nerešena pitanja radnog staža i statusa) i da se nameće razmatranje promene starosne granice za njihov odlazak u penziju, njihove prekvalifikacije i poboljšanje zdravstvene zaštite igrača.

U muzičko-scenskoj oblasti konstatovano je nezavidno stanje koncertnih dvorana, dotrajalost muzičkih instrumenata, da hiperprodukcija muzičkih manifestacija pokušava da nadomesti osiromašen koncertni život, zasad vezan za Beograd i Novi Sad, kao i da se diskografija nalazi u nepovoljnoj situaciji, a notno izdavaštvo je skoro urušeno.

Nedostatak prostora za izlaganje i smeštaj umetničkih zbirki, nedovoljna sredstva za izložbe, nabavku tehničke opreme, zapošljavanje stručnih kadrova, nedovoljna prilagodljivost savremenim tokovima u Evropi i svetu su problemi sa kojima se suočava vizuelna umetnost.

Kada je filmska umetnost u pitanju, skreće se pažnja i na to da većina bioskopa u Srbiji nije digitalizovana, da su sale u lošem stanju te da važeći Zakon o kinematografiji nije usklađen sa reguolativom Evropske unije.

Strategijom se predlaže da se svake godine uvećava izdvajanje sredstava iz budžeta za 0,1 posto čime bi se 2025. godine došlo do 1,5 posto učešća kulture u ukupnom budžetu Srbije.

Kao kapitalne investicije navedeni su završetak radova na zgradama Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, obezbeđivanje depoa za Arhiv Srbije i novog eksternog depoa za Narodnu biblioteku Srbije, završetak izgradnje depoa za smeštaj filmske građe Jugoslovenske kinoteke, obnova i revitalizacija bioskopske mreže, obezbeđivanje eksternog depoa za republičke muzeje.

Predviđa se i obezbeđivanje i adaptacija zgrade u kojoj će trajno biti smešten Istorijski muzej Srbije, adaptacija i rekonstrukcija Muzeja primenjene umetnosti, izgradnja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, nove zgrade Beogradske filharmonije i koncertve dvorane u Nišu, revitalizacija koncertnih dvorana sa dugom tradicijom (Kolarčeva zadužbina i Dom sindikata), izgradnja grdaskih galerija, izgradnja opere i baleta kao proširenja zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu, izgradnja namenske zgrade za ansambl "Kolo" ili njegovo spajanje sa zgradom za balet.

Među kapitalnim investicijama su i izgradnja profesionalnog pozorišta u zapadnoj Srbiji, pomoć lokalnim samoupravama u rešavanju problema adekvatnog prostora za matične biblioteke (Čačk, Valjevo...), završetak radova u pozorištima u Subotici i Vranju i održavanje i adaptacija nacionalnog paviljona u Đardinima (Venecija).

Ciljevi su i završetak radova na obnovi građevina manastira Hilandar, osnivanje Muzeja Nemanjića, Muzeja Dvorskog kompleksa na Dedinju, Muzeja televizije, Muzeja arhitekture, Muzeja fotografije, Muzeja plovodbe, Muzeja fantastike, radovi u Caričinom gradu, Medijani, Vinči, Sirmiumu, Viminacijumu, Drenovcu i arheološkim nalazištima duž Rimskog limesa.

Strategija obuhvata i ciljeve koji se odnose na zaštitu klulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, zatim mere koje se odnose na status samostalnih umetnika, jačanje kapaciteta biblioteka, popularizaciju čitanja, ukazano je na potrebu za sistemskim razvojem nacionalne enciklopedistike, okončanje procesa rada na izmenama i dopunama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti , osnivanje samostalnih biblioteka u opštinama.

Ciljevi Strategije u oblasti pozorišne umetnosti su reorganizacija Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu kako bi se njihova složena trodelna organizacija učnila efikasnijom, zatim jačanje stručnih upravljačkih struktura pozorišta i strateško planiranje, jačanje dečjih i lutkarskih pzoorišta, izrada Zakona o pozorištu, podsticanje izvođenja dela domaćih autora, adekvatnim zakonskim merama i propisima stimulisati osnivanje privatnih pozorišta.

U nacrtu se ističe potreba temeljne reforme postojećih ansambala klasičnog baleta u skladu sa svetskim iskustvima i standardima, neophodnost rešavanja višegodisnsjeg problema prestanka aktivnog igračkog staža i prekvalifikacije.

Predlaže se osnivanje fondova za finansiranje troškova "tranzicije" igrača, uspostavljanje sistema stalne podrške domaćem stvaralaštvu, intenziviranje gostovanja značajnih dela umetničke igre po gradovima Srbije, formiranje centra za umetničku igru, formiranje nižih škola po Srbiji kako bi obrazovanje u toj oblasti bilo što dostupnije.

U oblasti filmske umetnosti i audio-vizuelnog stvaralaštva ciljevi su izrada novog Zakona o audio-voizuelnim delatnostima, unapoređenje sistema finansiranja, obezbeđivanje poreskih olakšica za privlačenje stranih produkcija, razvoj koprodukcionih odnosa, podsticanje distribucije domaćih filmova, podrška zapaženijem prisustvu domaćih filmova na prestižnim festivalima, jačanje i digitalizacija bioskopske mreže...

Formiranje centra za muziku, osnivanje srpskog muzičkog portala, stimulacija izvođača i i muzičkog sadržaja "world music" scene, jačanje operske produkcije u zemlji, jačanje kapaciteta orkestara putem podrške repertoarskom profilisanju filharmonijskih i simfonijskih orekstara, unapređenje rada kamernih ansambala i podrška mobilnosti, revitalizacija i opremanje koncertnih prostora, samo su neki od ciljeva u oblasti muzičke umetnosti i diskografije.

Ciljevi su i ravnomerni razvoj kulture na celoj teritoriji države, osnažena uloga lokalnih samouprava u razvoju kulture, dostupnost kulturnih sadržaja pripadnicima osetljivih grupa, ojačana uloga medija u razvoju kulturnih potreba, uključivanje svih društvenih grupa u kulturni život.

Poseban akcenat stavljen je na međunarodnu saradnju te je u planu otvaranje kulturnih centara u Moskvi, Pekingu, Berlinu i Trstu, a ističe se i neophodnost pilot-strategije za Kulturni centar Srbije u Parizu imajući u vidu njegovo neadekvatno delovanje dugi niz godina.

Posebni segmenti Strategije odnose se na kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji, na mere i ciljeve u oblasti digitalizacije, zatim na negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, povezivanje srpskog kultunog prostora i na međuresorno i međusektorsko povezivanje i saradnju.

Pri kraju je i izrada Akcionog plana koji će sadržati vremenske rokove za realizaciju predloga iz Strategije i ustanove zadužene za to.
<< Nazad
Vesti TV Most

Pretraga po datumu

Copyright© TV Most

By Kale Design