TV Most

Ekonomski stručnjaci u Srbiji saglasni su da to kod nas nije moguće, pored ostalog zato što ni jedna kompanija kod nas ne učestvuje u strukturi BDP-a u meri u kojoj je to bio slučaj sa hrvatskim gigantom.

U razgovoru za Tanjug, ekonomisti ocenjuju i da Komisija za zaštitu konkurencije, Narodna banka Srbije, kao i druge institucije imaju mehanizme kontrole, ali podsećaju i na činjenicu da nijedna državna institucija, bilo gde u svetu, ne može da se meša u rad privatnih kompanija.

Oni kažu i da su bankrotstva firmi uvek moguća, čak nekada i planirana, ali da je trenutni balans u privatnom sektoru postignut, te da na jedan dinar sopstvenih sredstava dolazi jedan dinar pozajmljenih sredstava.

"Mi nemamo tako velikih kompanija kao što je Agrokor, koji u regionu zapošljava više od 60.000 ljudi i čiji je ukupan promet više od šest milijardi evra. Na žalost, i obaveze su mu veće od šest milijardi evra. To je kompanija koja u Hrvatskoj učestvuje sa 15 odsto u stvaranju BDP-a", kaže za Tanjug predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

On ocenjuje da je jako važno da Antimonopolska komisija dobro funkcioniše, kako bi se izbegli veliki poremećaji na tržištu, u situaciji kada se neka privatna kompanija nalazi pred bankrotstvom, kao što je slučaj sa Agrokorom u Hrvatskoj.

"Ta Komisija je u Srbiji do sada uradila jako dobar posao, jer bez obzira na to što je Merkator koncentrisao 30 procenata ritejla na tržištu Srbije, to nije zloupotrebljavano od strane te kompanije", objašnjava Vlahović.

S druge strane, kada su u pitanju finansijski tokovi i uzimanje kredita, te načina kako se ti krediti kasnije upotrebljavaju, tu je izuzetno važna supervizija Narodne banke, ocenjuje on.

"Ono što je u prošlosti kod nas bio slučaj je da su domaće državne banke neretko dodeljivale kredite za koje nije bilo ekonomskog osnova i zbog toga je nekoliko državnih banaka 2012. i 2013. godine propalo, što je jako puno koštalo poreske obveznike i to više od 100 miliona evra", ističe Vlahović i napominje da je u slučaju Agrokora, kaže, bilo teško očekivati da Hrvatska štiti interese banaka koje su ulazile u odobravanje sve većih i većih kredita.

Zbog ovog iskustva iz komšiluka i dešavanja u svetu proteklih godina u sektoru finansija, kaže on "jako je važno unaprediti i rad revizorskih kompanija koje moraju da snose određene penale ako im izveštaji nisu utemeljeni na činjenicama".

Vlahović objašnjava da nije sporno da li postoje privatne kompanije koje potencijalno mogu otići u stečaj, ali, da posledice po državu ne bi bile ni približne kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.

"Sve govori, makar jednom površnom analizom solventnosti, da sve domaće kompanije nisu prezadužene ili je taj odnos jedan naprema jedan, što je na neki način, knjiški način zahtevane solventnosti koji garantuje dugoročno održivo poslovanje", kaže Vlahović.

Međutim, on eventualni problem vidi u velikim državnim preduzećima, koja još uvek nisu privatizovana.

"Naše buduće ekonomske projekcije eventualno mogu da ugoze državne, još uvek neprivatizovane kompanije, poput Bora ili Petrohemije, i tu je veći problem nego što može da dođe iz privatnog sektora", objašnjava Vlahović.

U Narodnoj banci Srbije kažu za Tanjug da, u okviru svojih nadležnosti, prate rad svih banaka, radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema te ukoliko na osnovu podataka kojima raspolažu ocene da postoji mogućnost pogoršanja finansijskog stanja banke, ističu, blagovremeno reaguju.

"Narodna banka Srbije može naložiti banci da sprovede jednu ili više aktivnosti usmerenih na očuvanje njenog finansijskog stanja, a koje mogu uključivati i privremeno obustavljanje ili ograničavanje njenih poslovnih aktivnosti poput odobravanja kredita i pružanja drugih finansijskih usluga licima čija kreditna sposobnost nije zadovoljavajuća", kažu u NBS.

Oni objašnjavaju da, s obzirom na ono što im zakon dozvoljava, reakcija NBS u sličnim situacijama je primarno usmerena na sprecavanje prelivanja negativnih efekata na bankarski sektor usled nemogućnosti kompanija da svoje obaveze izmiruju prema bankama.

"Sa druge strane, i same banke su u obavezi da adekvatno identifikuju, procene i upravljaju rizicima, posebno kreditnim rizikom kojima su izložene u svom poslovanju", ističu u NBS.

Prodekan Beogradske Bankarske Akademije, Zoran Grubišić ističe da nema bojazni od velikih finansijskih potresa u Srbiji, ali, ističe on, apsolutne zaštite od rizika nema, jer je u upravljanju svake kompanije bilo gde na svetu, uvek prisutan rizik.

"Ono što država može da uradi je da kroz svoja regulatorna tela prati i kontroliše određene sektore. U Srbiji nemamo kompanije takve veličine poput Agrokora, ako gledamo u odnosu na BDP, da bi to potreslo srpsku privredu, ali naravno da i kod nas postoje rizici sa određenim kompanijama", kaže Grubišić.

NBS u skaldu sa zakonskim regulativama ima obavezu, kaže on, da prati likvidnost, sloventnost, kapitalnu adekvatnost, strukturu loših kredita, kao i rizike koje banke preuzimaju.

"Narodna banka prati strukturu loših kredita i sprovodi takozvana stres testiranja, odnosno, posmatra kako bi banke reagovale u slučaju pogoršanja poslovne klime", objašnjava Grubišić i kaže da tamo gde NBS ne može da prati zaduživanja kompanija, su u inostranim finansijskim institucijama.

"Treba reći da se naše kompanije ne zadužuju samo u Srbiji već to mogu da čine i u inostranstvu, a to Narodna banka ne može da prati i kontroliše. Jednostavno, apsolutne zaštite od rizika nema", kaže on.

Grubišić objašnjava da ima nekoliko tipova menadžera, a jedan od njih je onaj tip koji su ambiciozniji te sagledavaju rizike optimističnije, a to je, kaže, bio slučaj i sa Agrokorom.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta takođe kaže da se u Srbiji ne može desiti u takvoj meri scenario poput slučaja Agrokor, te da kompanije koje posluju u našoj zemlji nemaju toliki upliv u BDP, a samim time je i sigurnost finansijskog sektora naše zemlje na višem nivou.