TV Most

"Vrlo sam voljan da prvo to rešimo. Taj princip ravnopravnosti ćemo promeniti izmenama i dopunama zakona čim država izađe iz zabrane o zapošljavanju i to je jedino moguće u ovom trenutku", rekao je ministar na završnoj javnoj raspravi nacrta Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) održanoj danas u Beogradu.

Najviše pritužbi stiglo je baš od veroučitelja kojima ni ovim zakonom nije rešen status u prosveti, odnosno da ne mogu da zasnuju radni odnos na neogređeno, već i dalje potpisuju ugovore na godinu dana.

Veroučitelji kažu da su na taj način godinama unazad diskriminisani i da njih 2.700 svake godine strepe da će ostati bez posla, a da njihove kolege u Hrvatskoj, BiH imaju rešen status.

Ministar je pojasnio da veliki broj ljudi u prosveti danas nema pun fond časova i da je u tako nevoljnom statusu više od 17.000 prosvetnih radnika.

"Tehnički problemi su u ovom trenutku prepreka u rešavanju statusa veroučitelja", naglasio je on.

Otvarajući javnu raspravu o nacrtu ZOSOV-a ministar je rekao je da su radne grupe u roku od pet meseci pripremile sedam zakona i da su postigle postavljene ciljeve, a to je povećanje kvaliteta obrazovanja, povećanje efikasnosti i autonomije ustanova do akademskog obrazovanja.

On je dodao da rad na zakonu nije završen i da će svi konstruktivni predlozi dobijeni tokom javne rasprave biti usvojeni

Nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predstavili su pomoćnik ministra za pravne poslove Aleksandar Marković i član radne grupe Biljana Lajović.

Neke od novina na koje je ukazao Marković jesu uvođenje nove zabrane ponašanja kojom se vređa dostojanstvo i ugled škole, Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje imaju manje članova, imenuje ih Vlada Srbije, tec da će imati savetodavnu ulogu.

Kako je rekao uvode se suspenzije licence za nastavnike, formiranje novog roditeljskog tela, Opštinskog saveta roditelja, mogućnost da finansijski, pravni i administrativni poslovi budu povereni zajedničkoj službi za više škola, ili na nivou lokalne samouprave.

Novina je i da direktora škole imenuje i razrešava ministar, da direktoru miruje radni odnos dok je na funkciji, da je razrešenje obavezno kada direktor navrši 65 godina života.

Biljana Lajović je ukazala na odredbe koje se odnose na veću odgovornost učenika, nastavnika i roditelja. Ona je naglasila da je zakonom jasno definisano da škola može da reaguje kada roditelj ne ispunjava svoju dužnost i da roditelji snose odgovornost za materijalnu štetu koju učini njihovo dete.

Lajović je pojasnila i da je nacrtom precizno definisan vaspitno disciplinski postupak i da se kao mera predviđa društveno-korisni i humanitarni rad za učenike, uz poštovanje njihovih godina i dostojanstva.

Predstavnici psihologa zamerili su što nacrtom Zakona nije jasno definisano ko obavlja proveru učenika pred polazak u školu i da li je to psiholog kao što je do sada bilo.

Od nastavnika se moglo čuti da je urađena birokratizacija i formalizacija obrazovanja. da se uvode procedure, zakoni, pravilnici koji ne dovode do kvaliteat nastave, već da ministarstvo može lakše da kontroliše njihov rad.

"Govori se o ishodima. Obezbedite mi istinsku autonomiju u nastavi da mogu da dostignem te ishode", rekao je jedan od nastavnika.

U javnoj raspravi o Nacrtu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja učestvovali su direktori škola, nastavnici, učitelji.