TV Most

Dragić je, zahvaljujući na nagradi, koju mu je uručio predsednik Upravnog odbora Zadužbine Matija Bećković, primetio da se "odvajkada postavlja pitanje zašto pišemo".

"Pisati se može iz obaveze i odgovornosti prema potomstvu, iz očaja, dosade, gneva ili radosti, najređe iz sreće. Pišemo sa podrazumevajućom obavezom i odgovornošću prema najboljem što je pre nas napisano, ali pišemo iz obaveze prema svojim savremenicima, pišemo za savremenike i prijatelje", kazao je laureat.

On je primetio da jedno od osnovnih svojstava Kaporovog rukopisa jeste duhovitost i neusiljenost.

"To je vagabund razbarušene kose sa primerkom "Politike" u džepu i neizbežnom cigaretom koja se dimi, a u tom dimu raspoznajemo potpis Momo. Čini mi se da mu nije bio ni neophodan taj karakteristični potpis. Najpoznatiji japanski kovač mačeva druge polovine 13. veka Masamune nije se potpisivao, jer takve mačeve osim njega niko nije mogao iskovati", istakao je Dragić.

On je konstatovao da je svakom svojom knjigom Momo Kapor bivao sve više svetski pisac, ali time nije bio manje srpski, da je poznavao najlepšu stranu grada i uvrstio se u najizvornije pisce gradske proze u savremenoj srpskoj književnosti.

Dragić je zahvalio žiriju i Ljiljani Kapor, ne krijući zadovoljstvo što su ga pridružili "zvezdanom jatu okupljenom oko Mome Kapora".

Odluku je doneo žiri u sastavu: Dragan Lakićević (predsednik), Žaneta Đukić Perišić i Ivan Negrišorac, a u najužem izboru su bile i knjige Ljubice Arsić "Rajska vrata" i Miroslava Maksimovića "Bol".

Negrišorac je, obrazloživši odluku žirija, istakao je da je Labud Dragić, izborom teme i književnim postupkom, posebno čulom za istorijske tokove, psihologiju aktera, prirodu i jezik, ostvario originalno i snažno delo dostojno tradicije najboljih srpskih pripovedača.

On je konstatovao da je autor u samom naslovu dela naznačio da će u njemu biti reči o nečem neobičnom, čudnom, teško razumljivom, ali ne i neshvatljivom.

U središtu romana "Kukavičja pilad" je, prema njegovim rečima, Crna Gora u vreme ujedinjenja sa Srbijom, a autor pritom ukazuje na puno prožmanje crnogorske prirode i crnogorskog čoveka i piše o tome šta biva sa ljudima koji su se odvojili od sopstvene zemlje i sopstvenog naroda.

"Reč je o priči o raspadanju srpskog narodnog bića i tradicionalnog crnogorskog društva, koja uključuje raspad svesti i istorijskog pamćenja", primetio je Negrišorac.

On je istakao da se Dragićev roman može podvesti pod "kaporovski književni koncept koji nije nimalo uzak i ograničen, već svojom širinom predstavlja jedan od važnih obnovljivih izvora savremene srpske književnosti".

"U tom izvoru se možemo podsetiti koliko lucidna i nepretenciozna, ali promišljena i duhovita proza može delovati kao poezija i neprekidna svežina, a u toj svežini se nalazi kaporovska radost postojanja i postojanje u radosti", ocenio je Negrišorac.

Da bi očuvala sećanje na poznatog srpskog pisca i slikara, Zadužbina "Momo Kapor" je ustanovila nagradu, koja se sastoji od plakete od srebra u obliku školice, čestog motiva Kaporovog slikarstva.

Nagrada "Momo Kapor" dodeljuje se svake godine, na dan Kaporovog rođenja, počev od 2011. godine, naizmenično za književnost i likovnu umetnost, za dela objavljena u prethodnoj kalendarskoj godini.

Dosadašnji dobitnici nagrade "Momo Kapor" su Emir Kusturica (2011), Vladimir Dunjić (2012), Peter Handke (2013), Mirjana Maoduš (2014), Dragan Jovanović Danilov (2015), Željko Đurović (2016).