TV Most

Han je posle susreta sa crnogorskim zvaničnicima u Podgorici saopštio da je Evropska unija (EU) zabrinuta zbog bojkota Skupštine od strane opozicije i podvukao da to "nije evropski način rešavanja stvari".

"Ostajemo zabrinuti zbog situacije. Politička debata treba da se odvija u parlamentu, u EU i unutar Crne Gore. Urgiram da sve političke stranke učestvuju u političkom radu”, rekao je Han.

Evropski komesar je članstvo Crne Gore u NATO okarakterisao kao "ključnu prekretnicu na evroatpalnskom putu".

Crnogorski premijer Duško Marković je u izjavi prosledjenoj medijima naveo da će posle učlanjenja u Alijansu i ostvarenja tog spoljnopolitičkog cilja, Crna Gora "kao nikada do sada biti fokusirana" na integraciju u EU.

"Svi potencijali Vlade biće usmereni ka tom cilju", rekao je Marković.

Evropski komesar se tokom posete Crnoj Gori sastao i sa predsednikom Skupštine Ivanom Brajovićem, a jutros je obišao gradilište trafostanice, koja je deo budućeg Transbalkanskog energetskog koridora, u Lastvi, na crnogorskom primorju.

Taj koridor bi trebalo da doprinese kreiranju regionalnog tržišta električne energije na Zapadnom Balkanu.

Crnogorska ministarka ekonomije Dragica Sekulić, koja je zajedno sa Hanom obišla gradilište, kazala je da Crna Gora još uvek nije dobila konkretan predlog o tome šta znači zajedničko regionalno tržište Zpadnog Balkana, čije formiranje predlaže Evropska unija.

EU se nada da će lideri zapadnobalkanske šestorke na predstojećem samitu u Trstu 12. jula, postići dogovor o stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta koje bi moglo da zaživi u narednih godinu.

"Crna Gora je i do sada bila u regionu, ona koja je povezivala, a ne razdvajala i verujem da će to biti i u ovom slučaju, ali naravno uz poštovanje njenog tržišta, poštovanje njenih obaveza i poštovanje svega onoga što je do sada radila kroz članstvo u svim organizacijama koje se bave ekonomijom i trgovinom", navela je Sekulić.

Koridor za prenos električne energije Istok-Zapad ima za cilj povezivanje tržišta električne energije Bugarske, Makedonije, Albanije, Crne Gore i Italije.

Projekat je deo programa povezivanja Zapadnog Balkana, a finansira se sredstvima iz fonda Instrumenata za pretpristupnu pomoć IPA kroz Okvir za investicije u Zapadni Balkan WBIF.

Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD je angažovala 37 miliona evra zajma u ovaj projekt s ciljem podsticanja regionalne integracije energetskih tržišta balkanskih zemalja.