TV Most

Predsednik Saveta EU Donald Tusk je u video poruci koju je zajedno sa 28 šefova država i vlada zemalja članica postavio na kanalu Jutjub podsetio da je EU nastala na ruševinama iz Drugog svetskog rata zahvaljujući shvatanju osnivača evropskog projekta da se ciklus nasilja i osvete mora prekinuti.

"Oni koji su se pre 75 godina gledali preko nišana danas su najbliži prijatelji i partneri", rekli su Tusk i evropski lideri, i naglasili da se samo kroz jedinstvo mogu sačuvati prosperitet, sloboda i mir.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je u svojoj poruci istakla da je EU svakodnevni mirovni projekat, te da će blok nastaviti da zajednički radi na rešavanju negativnih uticaja klimatskih promena i obezbeđenja energetske budućnosti.

“Svaka članica, velika ili mala, stara ili nova, ima svoje mesto za stolom i jednako vredan glas, a iako izgradnja jedinstva iz različitosti može da bude teška, stalna saradnja i strpljivi pregovori nas dovode do čvrstog konsenzusa", poručila je ona.

Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han je u saopštenju za medije kazao da je cilj EU da proširi uspeh evropskog projekta van svojih granica i da učini da rat u susedstvu Evrope postane nezamisliv.

"U vreme finansijske krize i previranja ponekad zaboravljamo šta je EU donela, ne samo zemljama članicama, nego i svojim građanima: trajni mir, političku stabilnost i prosperitet", istakao je on.

Han je poručio da je politika proširenja i proaktivni odnos prema susedima EU prirodni nastavak procesa koji su Robert Šuman i ostali osnivači EU pokrenuli pre 65 godina.

Danom Evrope obeležava se deklaracija u kojoj je Šuman 9. maja 1950. godine izložio svoju viziju ujedinjenog kontinenta na osnovu koje je nastala Zajednica za ugalj i čelik, prethodnica današnje EU.


U Zagrebu se danas nizom manifestacija obeležava 70. godišnjica pobede nad fašizmom, a na centralnoj manifestaciji u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski učestvovali su najviši državni zvaničnici, ali ne i predsednica Kolinda Grabar-Kitarović.

Zbog uklanjanja biste Josipa Broza Tita iz predsedničke rezidencije na Pantovčaku, Savez antifašističkih boraca i antifašista (SABA) odbio je njeno pokroviteljstvo nad tom svečanom akademijom, pa je Grabar-Kitarović odbila da dođe na skup.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović iz Socijaldemokratske partije (SDP) istakao je na početku svog govora, da, da nije bilo istarskih partizana - Istra ne bi bila Hrvatska.

"Ko to ne razume, ne razume Hrvatsku", rekao je premijer.

On je naglasio da je u Drugom svetskom ratu protiv fašizma učestvovalo oko 300.000 boraca sa ovih prostora, i Srba i Hrvata, koji nisu kalkulisali ko će biti pobednik, već su stali na stranu dobra – za pravdu, slobodu i ljudske vrednosti. Milanović je dodao da je i sadašnja država stvorena u teškom ratu u kojoj je građanima pretilo porobljavanje, te da i oni koji su u tom ratu dali svoje živote zalužuju najdublje poštovanje.

"Oni koji ne shvataju koje su bile uloge Tita i (prvog predsednika Hrvatske Franje) Tuđmana, ne razumeju u kakvim se teškim situacijama i zavrzlama državnici nalaze u tako teškim vremenima. To su naši lideri, bolje od njih nemamo i s njima moramo živeti, to je hrvatska istorija, pa kome krivo – kome pravo“, rekao je hrvatski premijer.

On je upozorio da u Evropi danas ponovo jačaju snage ksenofobije, neprijateljstva i isključivosti i završio govor porukom iz španskog građanskog rata „Neće proći“ (No pasaran).

Izvor: Agencije