TV Most

On sutra preuzima osmomesečno predsedanje Predsedništvom Bosne i Hercegovine.

Sa Crnom Gorom ne postoje otvorena pitanja, a što se tiče Hrvatske i Srbije tu je bilo mnogo problema u njihovoj komunikaciji, a onda se to, rekao je Čović, hteli mi to ili ne, odražava na BiH.

"To su susedi koji nas okružuju i 95 posto naše granice je sa te dve zemlje. I mislim da smo tu napravili veliki iskorak", rekao je Čović u razgovoru za Fenu.

On veruje da će u naredna dva-tri meseca postojati intenzivna saradnja Zagreba i Beograda o puno pitanja koje se tiču njihovih odnosa, a da će to u velikoj meri relaksirati komunikaciju BiH sa Beogradom i sa Zagrebom.

"Siguran sam da će predsednik Vučić biti jedan od prvih koji će zvanično posetiti BiH. Usmeno smo već sve iskomunicirali. Verujem da ćemo na idućoj sednici napraviti jedan okvirni plan poziva predsednicima koji bi trebalo da dođu", rekao je Čović i dodao da misli da će i predsednica Hrvatske takođe, odmah početkom jeseni, posetiti BiH.

"I oni će se međusobno verovatno sresti do tih sastanaka, a to bi onda trebalo uveliko da reši puno otvorenih privrednih pitanja naših žitelja koji su se iseljavali s jednog, drugog ili trećeg prostora i olakšavati im život", rekao je hrvatski član Predsedništva BiH.

On je istakao i međusobnu povezanost zemalja i to ne, kakao je rekao, samo pitanje Agrokora, već i ogromne trgovinske razmene između ove tri države, koja ih neminovno upućuju jedne na druge.

Kada su u pitanju prioriteti tokom njegovog predsedavanja Predsedništvom BiH Čović posebno ističe evropski put - već sutra će u Briselu imati sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i još nekim evropskim zvaničnicima, a u utorak i sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini.

"Treba stvoriti ambijent da mi do kraja ove godine dobijemo MAP (Akcioni plan za članstvo), a ne da pričamo o njemu. To je izuzetno značajno, jer se veže za NATO savez kao jedna faza u procesu. A drugo je kandidatski status za Evropsku uniju", rekao je Čović.

"Taj kandidatskiski status evidentno mora doći do narednih izbora. Ja sam bio siguran da će to biti ostvareno do kraja ove godine. Međutim, izgubili smo previše vremena, proteklih 12-13 meseci, jer smo u fazi snalaženja kako da uspostavimo funkcionalnu parlamentarnu većinu koja evidentno već duže vremena ne radi", rekao je Čović.

On pojašnjava da je sve krenulo sa revizijom tužbe protiv Srbije koja je zakomplikovala odnose i pokazala "koliko imamo parasistema u sistemu", a potom su, kako je rekao, narušeni i prijateljski i kolegijalni odnosi, ono što bi u Predsedništvu trebalo normalno da postoji.

"Danas odrađujemo taj posao. Odnos između trojice kolega je na jednom profesionalnom nivou, rekao bih korektan. No, to nije dovoljno... I to je ono što mi je cilj da pojačam", naveo je Čović.

On je podsetio da BiH zaostaje vidno za Crnom Gorom koja je u NATO-u i koja je otvorila brojna poglavlja sa EU.

Srbija, takođe, ubrzano ide ka EU i dobiće odrešene ruke ka EU, što je, naglasio je Čović, bitno znati.

"Koncepcija odnosa prema Srbiji i nemačke i američke i ruske i svih drugih administracija je podržati Srbiju na tom putu. Mi smo negde između toga i bili bi politički glupi da ne prihvatimo taj izazov", rekao je Čović.

Govoreći o promenama koje su usledile u izbornom zakonodavstvu činom da je Ustavni sud BiH izvukao iz Izbornog zakona sporne članove, u kojima je bila definisana uloga Centralne izborne komisije, koja samim tim uopšte više ne postoji, on je rekao da je zbog toga nastao ogroman problem.

"Moj zadatak će biti i ja ću u njemu uspeti, da promenim Izborni zakon i izbegnem mogućnost da neko osporava zakazivanje i sprovođenje izbora", rekao je Čović i dodao da će izbora sigurno biti, kao što je i planirano, prvog vikenda u oktobru naredne godine".