Предшколске установе „Даница Јарамаз“ у Северној Митровици и „Наша радост“ у Лепосавићу нову радну годину дочекале су са укупно 1.075 уписане деце, уз посебан фокус на њихов развој, социјализацију и безбедан боравак. Док је у Северној Митровици повећан број малишана и реновиран део централног објекта, у Лепосавићу се рад одвија у 22 групе, а запослени настоје да деци обезбеде услове за игру, учење и дружење упркос ограниченом простору.
У Предшколској установи „Даница Јарамаз“ у Северној Митровици нову радну 2026/2027. годину почело је укупно 720 деце, а поред повећаног броја уписаних малишана, ову годину обележило је и унапређење услова за боравак и рад у вртићу. Током колективног годишњег одмора реновиран је стари део централног објекта, док је у објекту у Бошњачкој махали отворена нова, млађа васпитна група.
Педагог ове предшколске установе Ивана Тодоровић истакла је да су поносни на број уписане деце, наводећи да се из године у годину бележи све већи број малишана који похађају вртић.
„У новој радној, 2026/2027. години укупно је уписано 720 деце, бројка на коју смо заиста поносни, тако да се показало да сваке године имамо све већи број деце у установи. Групе су формиране у три објекта – у нашем централном објекту, објекту у Бошњачкој и објекту у којем се реализује четворочасовни припремни програм. Ове године отворили смо нову групу у Бошњачкој, млађу васпитну групу. Раније су васпитне групе биле мешовитог састава, тако да ове године у Бошњачкој имамо јаслену мешовиту групу, за децу узраста од једне до три године, као и млађу, средњу и старију васпитну групу“, рекла је Тодоровић.
Говорећи о организацији рада, она је навела да се у централном објекту налази шест јаслених група, четири млађе, четири средње и четири старије васпитне групе, као и три групе у оквиру припремно-предшколског програма. У објекту у којем се реализује четворочасовни боравак формиране су још четири групе припремно-предшколског програма.
„Ове године је нешто мањи број предшколаца, укупно 134 деце распоређене у седам припремних група“, навела је Тодоровић.
Она је истакла да је током колективног годишњег одмора реновиран стари део објекта, због чега су деца и запослени нову радну годину дочекали у знатно бољим условима.
„Трудимо се и, наравно, то се и види. Ове године је био колективни годишњи одмор и овом приликом захваљујем родитељима на разумевању. Већина њих нема одмор од месец дана, али им се у име целе установе захваљујем на разумевању, стрпљењу и томе што су имали слуха за нас. Тај период од месец дана искоришћен је за реновирање старог дела објекта, тако да смо кренули у септембру са много бољим условима за рад. Сада свака соба у старом делу има мокри чвор, што раније није био случај, тако да то много олакшава рад васпитача. Замењени су и прозори и подови, а ходници су много лепши и пространији. Наравно, то деца осећају, васпитачима и медицинским сестрама олакшан је рад, а надамо се да су и родитељи задовољни“, рекла је Тодоровић.
Адаптација деце прилагођена индивидуалним потребама
О процесу адаптације деце на боравак у предшколској установи говорила је стручна сарадница и психолошкиња Ана Гарић, која је нагласила да се адаптација спроводи постепено, уз праћење потреба сваког детета и сарадњу са родитељима и васпитачима.
Како је објаснила, план је да дете током прве недеље борави у вртићу по два сата дневно, након чега се време боравка постепено продужава.
„Кренула је нова радна година. Срећни смо и задовољни што можемо да примимо толики број деце. Наш план адаптације, о којем смо се договорили још ранијих година, јесте да, у складу са оним што је правно могуће и изводљиво, адаптацију спроводимо у првим данима боравка детета у установи. Наш план је да дете, када почне да борави у вртићу, прве недеље буде ту по два сата, од 8 до 10 часова. Након тога продужавамо боравак од 8 до 12 часова, пре спавања, а негде од треће недеље пратимо дете и, уколико је спремно, остављамо га и на спавању“, навела је Гарић.
Она је истакла да се процес адаптације разликује од детета до детета, због чега се почетни план по потреби прилагођава како би се малишанима олакшао прелазак из породичног окружења у нову средину.
„Може да се деси да тај процес адаптације прође веома лагано, а негде да постоје неке мање отежавајуће околности, које, наравно, узимамо у обзир. У складу са тим коригујемо иницијални план који важи за свако дете. Тако може да се деси да се неко дете адаптира за месец дана, неко за недељу дана, а некоме чак није довољно ни два месеца. Зато у сарадњи са родитељима и васпитачима пратимо како тај процес иде, посматрамо дете и међусобно се саветујемо како бисмо видели колико можемо временски да продужимо боравак или да испоштујемо наш иницијални план“, објаснила је Гарић.
Не постоји универзално правило када дете треба да крене у вртић
Гарић је указала и на то да не постоји јединствено правило када је најбоље време да дете крене у предшколску установу, већ да одлука треба да буде заснована на његовим индивидуалним потребама и развоју.
„Постоје нека веровања и неписано правило да је око треће године најбоље да дете уђе у другачију средину, у једну проширену породичну средину. Међутим, последњих година схватили смо да нема правила, јер пратимо потребе детета. Када дете у својој примарној породици и окружењу стекне одређене вештине, научи како функционише социјално окружење и покаже прве назнаке да је спремно за улазак у другачију, ширу средину, боравак у вртићу може да почне и раније“, рекла је она.
Према њеним речима, родитељи би требало да обрате пажњу на интересовања и понашање детета, посебно када почне да показује жељу за дружењем, заједничком игром и стицањем нових искустава.
„То је индивидуално од детета до детета и најбоље би било да родитељ прати потребе свог детета. Чим почне да показује интересовање за другу децу, за кооперативну игру, дељење, стицање нових искустава и усвајање нових навика, то је први знак да је потребно укључивање у предшколску установу“, навела је Гарић.
Рана социјализација важна за развој детета
Говорећи о значају боравка у вртићу, Гарић је истакла да рана социјализација доприноси развоју социјалних и емоционалних вештина, упознавању са правилима групног живота и стицању искустава која деца не могу увек да добију искључиво у породичном окружењу.
„Рана социјализација је веома важна због учења нових навика и правила групе, упознавања других људи, контакта са другачијим окружењем и различитим стимулансима. То је, једноставно, обогаћивање дечјег света. Можемо да посматрамо на тај начин да је дете, када се налази у породичној средини, како би се народски рекло, под стакленим звоном. Нема толико искустава и контаката са спољашњим светом. Након укључивања у вртић или неки други организовани облик боравка, дете стиче нова искуства“, објаснила је Гарић.
Она је додала да кроз различите организоване активности деца упознају нове теме, долазе у контакт са вршњацима и развијају емпатију, способност дељења и друге емоционалне особине.
„Лепо је када се организују различите активности, јер деца тако уче о новим стварима и темама, долазе у контакт са другом децом, што је најбитније, и уче једни од других. То је хоризонтално учење са вршњацима, развијање емоционалних особина, емпатије и способности дељења. Све то заиста много значи. Из искуства смо видели да постоји велика разлика између деце која су боравила у вртићу од раног узраста, рецимо након прве или друге године живота, и деце која се први пут сусрећу са оваквом средином у четвртој или петој години“, закључила је Гарић.
Јасно структурисан дан
Предшколску установу „Наша радост“ у Лепосавићу тренутно похађа 355 деце, распоређене у 22 групе, од јасленог до припремног предшколског узраста.
Директорка установе Зорица Јовановић каже да је рад вртића организован тако да деца имају јасно структурисан дан, уз прилагођавање њиховом узрасту и индивидуалним потребама.
„Радно време предшколске установе је од 6 до 16 часова. Пријем деце је од 6 до 8 часова, након чега следе доручак, слободне и усмерене активности, ручак, поподневни одмор, а затим ужина и испраћај деце“, каже Јовановић.
Она истиче да се посебна пажња посвећује безбедности, нези и целокупном развоју деце.
„Ово је установа која се бави негом, исхраном, превентивном здравственом заштитом и васпитно-образовним радом. Трудимо се да сва деца која дођу код нас пре свега буду безбедна и да родитељи буду сигурни када нам поверавају оно што им је највредније – своје дете“, напомиње Јовановић.
Према њеним речима, боравак у вртићу није само чување деце, већ и важан део њиховог развоја.
„Свако дете има потребу за структуром. Код нас деца, у зависности од узраста, имају време за игру, усмерене активности, дружење, одмор и све оно што је важно за њихов развој“, истиче Јовановић.
Период између друге и треће године најпогоднији за полазак у вртић
Говорећи о узрасту за полазак у вртић, Јовановић наводи да је период између друге и треће године један од најпогоднијих за укључивање детета у колектив.
„Када говоримо о психолошкој страни детета и његовој спремности за одвајање од породице, најидеалнији период је између друге и треће године. Тада је дете самосталније, развијеније су хигијенске навике, има већи фонд речи и може лакше да изрази своје потребе“, навела је Јовановић.
Ипак, како додаје, потребе породице често диктирају када ће дете кренути у вртић.
„Живот често не пита када је најбоље време. Многи родитељи морају да се врате својим пословним обавезама већ након шест месеци или годину дана. Ми смо отворени за рад са том децом и трудимо се да, у складу са узрастом, помогнемо првенствено детету, а самим тим и родитељима“, додала је Јовановић.
Васпитачица припремне предшколске групе Милица Савић истиче да боравак у вртићу деци много значи за социјализацију.
„Деца се друже, уче толеранцији и фер-плеју, кроз игру стичу нова искуства и знања и развијају машту и креативност“, каже Савић.
Према њеним речима, деца која раније крену у вртић углавном се лакше прилагођавају колективу и лакше успостављају контакт са вршњацима.
Недостатак простора отежава спровођење савремених програма
Када је реч о условима, запослени наводе да простор представља једно од ограничења, посебно за спровођење савремених програма рада. Недостаје и више простора за боравак деце, као и играчака.
„Трудимо се да, колико нам простор дозвољава, испратимо потребе деце и савремене програме“, каже Савић, истичући и добру сарадњу са родитељима, који, када је потребно, помажу у реализацији активности.
Извор: Косово Онлине
