Ситуација на Косову и положај Срба, као и поштовање међународног права и очување мира и стабилности биће у фокусу последњег говора Александра Вучића пред Уједињеним нацијама са позиције председника Србије. Очекујем да се укаже на пресуду у Хагу и још једном покаже да косовска независност не почива на вредностима које заступају УН, каже истраживач студија безбедности Никола Вујиновић. Свет треба да чује како Срби на Косову данас живе, а не да се питање безбедности сведе само на број међуетничких инцидената, истиче политиколог Иван Томић.
Уочи почетка генералне дебате 81. заседања Генералне скупштине Уједињених нација, истраживач студија безбедности Никола Вујиновић очекује да ће у обраћању председника Србије Александра Вучића значајно место имати положај Срба на Косову, али и питање поштовања међународног права.
„Ја очекујем да у тој поруци буде подвучено оно што се недавно догодило у Хагу, дакле да се покаже да та косовска независност не почива на некој вредности коју Уједињене нације могу да деле. Такође, да се на неки начин мобилише подршка, пошто у Генералној скупштини Уједињених нација већина држава и представника су против независности Косова, а Уједињене нације су једини форум, бојим се, где ми можемо да добијемо одређену подршку за наше ставове“, каже Вујиновић.
Напомиње и да ако председник Србије у свом говору не помене терор над српском заједницом на Косову и Метохији, то нико други неће поменути.
„Нажалост, ни међународне институције у својим извештајима. Самим тим, ово је од изузетног значаја, посебно што је ово последњи говор председника као председника пред Уједињеним нацијама, што му даје одређени дигнитет“, каже Вујиновић, додајући да је важно нагласити „да Србија и даље стоји иза свог територијалног интегритета и суверенитета“.
Колико слободе има за Србе на Косову
Политиколог Иван Томић из Грачанице сматра да би из Њујорка пре свега требало да се чује како Срби на Косову данас живе и да се питање њихове безбедности не своди само на број међуетничких инцидената.
„Наш данашњи положај је јако тежак, а из године у годину тај положај се погоршавао. Када говоримо о безбедности, не мислимо само на то да ли се неки инцидент догодио, већ колико смо слободни да живимо, да се крећемо, да користимо свој језик, своје писмо, колико је наша имовина безбедна, колико су институције непристрасне у вршењу својих дужности“, истиче Томић.
Као један од кључних проблема Томић види потезе Приштине који су, према његовој оцени, последњих година задирали у свакодневни живот Срба.
„Имали смо и питање које се тиче личне документације, регистрација, правосуђа, имали смо велики број хапшења, нелегалног рушења објеката и тако даље“, наводи Томић и истиче да власти у Приштини користе тзв. законе за репресију над Србима.
Оцењује и да на такве потезе не стиже „никаква посебна реакција међународне заједнице“.
Томић зато сматра да из Уједињених нација треба послати конкретну поруку о потреби обустављања једностраних акција и наставка дијалога Београда и Приштине.
„Важно је да се скрене пажња на све оно што се дешавало у претходном периоду, али и да се позове на обуставу једностраних акција од стране Приштине и да се Приштина позове да се поново врати преговарачком столу под покровитељством ЕУ. Дијалог нема алтернативу и неопходно је да наставимо са разговорима како би се избегли било какви једнострани потези и додатно погоршање безбедносне ситуације у овом делу Балкана“, каже Томић.
Међународно право апстрактан појам за Србе на Косову
Говорећи о томе колико се принципи међународног права осећају у свакодневном животу Срба на Косову, Томић каже да су за њих та права и даље „нека врста апстрактног појма“.
„Ми знамо да она постоје, да сви причају о њима, да су она негде некако доступна, међутим ми до дана данашњег не успевамо никако да остваримо та своја основна људска права… Ми само тражимо она основна људска права и оно што сваки нормалан човек у данашњем свету треба да има како би остварио могућност да живи један достојанствен живот“, поручује Томић.
И Вујиновић оцењује да је кредибилитет међународног права озбиљно доведен у питање још током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године.
„Све оно на шта се од 24. фебруара 2022. године позивају савезници Украјине, а то је да је њихова обавеза према Повељи Уједињених нација да штите Украјину, да јој помогну, 24. марта 1999. није постојало. Тако да је међународно право умрло тад“, каже Вујиновић.
Напомиње да је међународно право у ствари право договора.
„Не постоји неки жандарм који ће вас натерати, као у држави, који може да вас ухапси ако не радите. Када су велике силе схватиле да не могу да дођу до тријумфа кроз рат, морале су да нађу неки систем како би била процењена очекивања, како ја и ви наше интересе да усагласимо“, објашњава Вујиновић.
Управо у томе Вујиновић види и једну од најважнијих улога Уједињених нација, без обзира на кризу кроз коју међународни поредак пролази.
„Уједињене нације су зато такав форум. То је место где ви можете да кажете да се не слажете са неким, а да не повлачите оружје“, истиче Вујиновић.
Томић такође подржава улогу међународних организација, али сматра да УН имају проблем са спровођењем сопствених одлука и норми.
„Мислим да је потребна једна таква институција на међународном нивоу која ће да буде оквир за тај међународни дијалог и међународно право, али исто тако морамо да будемо искрени и да кажемо да тренутно Уједињене нације имају велики проблем са имплементацијом како својих резолуција, тако и сопствених норми“, каже Томић.
Шта се очекује од разговора са светским лидерима
Осим говора пред Генералном скупштином, значајан део боравка председника Србије у Њујорку биће посвећен билатералним разговорима – од пријема код америчког председника Доналда Трампа, преко разговора са европским званичницима, али и са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровим.
„Поменуто је да ће се пре свега разговарати са Лавровом, министром спољних послова Руске Федерације, и потенцијални телефонски разговор са Владимиром Путином. Мислим да ће то бити врло значајно за НИС и за уопште нашу енергетску безбедност“, оцењује Вујиновић.
Оцењује да ће сусрет са америчким председником Доналдом Трампом бити прилика за разговор о положају Србије у актуелним геополитичким околностима и начинима да очува своју неутралност.
„Шта је оно што ми имамо као наше проблеме и како сагледавамо проблеме у свету… Пре неколико недеља председник Вучић је најавио да би Београд могао да буде место трилатералног састанка Украјина–Москва–Вашингтон. Тако да мислим да ће то са Доналдом Трампом бити тема“, навео је Вујиновић.
Када је реч о разговорима са европским лидерима, Вујиновић очекује да једна од тема буде однос Европске уније према Србији и њеном европском путу, као и реакције на сахрану генерала Ратка Младића.
„Европске државе разумеју наш пут, оне желе наш пут, али из неког разлога бирају неки други пут“, закључио је Вујиновић.
Извор: РТС
