Русија је покренула прикривене операције на интернету чији је циљ да подрију поверење Американаца у новембарске међуизборе за Конгрес и продубе политичке поделе у САД, преноси Њујорк тајмс позивајући се на америчке званичнике.
Према поверљивим проценама америчких обавештајних служби из последњих месеци, Кремљ је поново одобрио дигиталну кампању утицаја усмерену на ширење садржаја путем друштвених мрежа, са циљем да се подстакну поделе и унесе додатна конфузија током изборне кампање.
Званичници, који су говорили под условом анонимности јер нису овлашћени да јавно коментаришу поверљиве информације, навели су да нема доказа да Русија покушава да нападне изборну инфраструктуру на начин који би могао директно да угрози процес гласања.
Према њиховим наводима, главни циљ Москве није нужно подршка одређеној политичкој странци, већ „сејање хаоса“ и нарушавање поверења у демократски процес.
Истовремено, истраживачи који прате руске кампање дезинформација последњих недеља идентификовали су садржаје за које се сумња да потичу из руских мрежа, укључујући видео-материјале креиране уз помоћ вештачке интелигенције.
Амерички званичници оцењују да је актуелна руска кампања за сада мање обимна и мање координисана од појединих ранијих операција Москве, док се у обавештајним проценама наводи да је Русија тренутно више усмерена на председничке изборе него на изборе за Конгрес, као и да је значајан део њених капацитета ангажован ратом у Украјини.
Ипак, истраживачи очекују интензивирање активности како се новембарски избори буду приближавали.
„Дефинитивно очекујемо да ће се ово појачати. Не мислим да ће стати. Мислим да тренутно видимо почетак кампање усмерене на изборе у САД, рекао је Жан Ле Ру, виши истраживач компаније Графика, која прати операције информационог утицаја.
Истраживачи из САД и Европе регистровали су последњих недеља активности мреже која је раније повезивана са руским троловима. На платформама Икс и БлуСкај објављени су видео-снимци са неутемељеним тврдњама о демократским кандидатима у тесним тркама за Сенат.
Компанија Графика приписала је ту кампању операцији повезаној са Кремљом, познатој као „Operation Overload“ или „Матрјошка“.
Та операција, према истраживачима, често опонаша стварне медијске куће како би произвела и дистрибуирала лажне садржаје.
У једном од примера објављен је видео који је имитирао прилог Њујорк тајмса и користио фотографију глумице Џејми Ли Кертис, уз титлове којима се демократски кандидати нападају због њихових ставова о питањима везаним за трансродне особе.
Публицисткиња глумице, Хајди Шефер, одбацила је аутентичност снимка.
„У томе нема ни трунке истине“, рекла је она.
Видео је до краја дана имао готово 200.000 прегледа према подацима које је приказао Икс. Та платформа није одговорила на захтев за коментар, док је део раније објављених садржаја уклоњен.
Према истраживачима, лажни садржаји ослањају се на теме које су председник САД Доналд Трамп и Републиканска странка користили у нападима на демократе, укључујући оптужбе за корупцију, антисемитизам и подршку правима геј и трансродних особа.
Међу демократским кандидатима који су били мета таквих објава налази се и сенатор Џон Осаф из Џорџије, као и кандидати и потенцијални кандидати у савезним државама у којима би исход избора могао утицати на састав Сената.
Америчке обавештајне процене указују и на могућност да Иран спроведе сопствене операције утицаја током новембарских избора, иако је за сада забележено мало активности које би се поуздано могле повезати са Техераном.
Према америчким званичницима, Иран је током претходних председничких избора 2020. и 2024. године покушавао да шири пропаганду усмерену против Трампа, па се очекује да би сличне активности могле да буду поновљене.
Компанија Мета је прошлог месеца објавила извештај о малој мрежи налога на Фејсбуку и Инстаграму која потиче из Ирана и која је била усмерена на америчку политику. Део садржаја, према Мети, направљен је уз помоћ вештачке интелигенције и садржао је „антирепубликанске ставове“.
Америчке обавештајне службе такође процењују да би Кина могла да буде спремна да спроводи операције утицаја усмерене на појединачне трке за Конгрес или чланове Конгреса које Пекинг сматра противницима својих интереса.
Ипак, према званичницима, Кина би могла да одустане од таквих активности како би избегла политичке последице уколико би била откривена.
Амерички и бивши амерички званичници наводе да је Пекинг генерално опрезнији у оваквим операцијама, док су Русија и Иран спремнији да ризикују откривање својих активности.
Према раније објављеним америчким обавештајним проценама, Русија је од 2016. године спроводила операције утицаја током сваког циклуса савезних избора у САД.
Америчке обавештајне службе закључиле су да је руски председник Владимир Путин 2016. године наредио вишеструку операцију чији је циљ био да се наруши углед тадашње демократске председничке кандидаткиње Хилари Клинтон и подржи изборни успех њеног републиканског противкандидата Доналда Трампа.
Те закључке потврдило је више накнадних анализа, укључујући вишегодишњу истрагу Обавештајног одбора Сената САД, који је у то време предводила Републиканска странка, међутим, Русија је одбацила америчке оптужбе о мешању у изборе.
Најновија упозорења долазе уочи новембарских избора за Конгрес, у тренутку када се америчке власти и истраживачи дезинформација припремају за могуће интензивирање кампања на друштвеним мрежама.
Амерички званичници наглашавају да до сада нису пронађени докази да је циљ актуелних руских операција физичко или техничко угрожавање система који омогућавају гласање, већ да је фокус пре свега на информацијском простору и покушајима да се утиче на ставове бирача и поверење у изборни процес.
Извор: Танјуг
