Поповић: Постављени чврсти темељи за нову економску етапу Србије и Узбекистана

На заседању су размотрени најважнији правци даљег развоја економских односа Србије и Узбекистана, са посебним акцентом на повећање трговинске размене и инвестиција, непосредније повезивање компанија и реализацију заједничких пројеката у областима од обостраног интереса.

„Узбекистан је економски лидер Централне Азије, земља са више од 40 милиона становника, младом популацијом, великим економским потенцијалом и тржиштем у експанзији. За Србију, Узбекистан представља веома значајног партнера са којим желимо да градимо успешну и дугорочну економску сарадњу“, рекао је Поповић новинарима у Палати Србија.

Истакао је да су политички односи две земље засновани на међусобном поштовању и поверењу и захвалио на доследној подршци Узбекистана у очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије, посебно по питању наше јужне покрајине Косово и Метохија.

„Наш задатак је да тај снажан политички импулс преточимо у конкретне резултате – већи обим трговинске размене, нове инвестиције, заједничке пројекте и веће присуство српских компанија на тржишту Узбекистана“, навео је Поповић.

Након три деценије дипломатских односа Србије и Узбекистана, одржавање Првог заседања Мешовите комисије и планирано отварање Амбасаде Републике Србије у Ташкенту представљају важне кораке у даљем јачању билатералних односа и интензивирању политичког и економског дијалога.

Могућности за даље унапређење сарадње препознате су у областима пољопривреде и прехрамбене индустрије, семенске производње, машиноградње и електротехнике, фармацеутске и текстилне индустрије, грађевинарства, информационих технологија, роботике, вештачке интелигенције, дигитализације, иновација, нових технологија, транспорта, логистике и туризма.

„Посебно позитивни резултати остварени су у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, где је у периоду од јануара до јула 2026. године српски извоз пољопривредно-прехрамбених производа у Узбекистан порастао за 54,1 одсто. Простор за даљи раст извоза видимо у семенском и садном материјалу, пољопривредној механизацији, као и машинама и опреми за прераду хране“, рекао је Поповић.

Првим заседањем Мешовите српско-узбекистанске комисије за економску сарадњу председавали су министар Ненад Поповић и министар инвестиција, индустрије и трговине Узбекистана Лазиз Кудратов.

Српски и узбекистански копредседавајући сагласили су се да Мешовита комисија треба да представља централни институционални механизам за праћење реализације постигнутих договора, покретање нових иницијатива и континуирано унапређење економских односа Србије и Узбекистана.

По завршетку заседања, министри Поповић и Кудратов потписали су Протокол Првог заседања Мешовите српско-узбекистанске комисије за економску сарадњу, којим су утврђени приоритетни правци даље сарадње и активности две стране у наредном периоду.

Прво заседање Мешовите српско-узбекистанске комисије за економску сарадњу одржано је у оквиру најављене дводневне посете узбекистанског председника Шавката Мирзијојева који треба данас да стигне у Београд.

Спољнотрговинска размена Србије и Узбекистана вредела 41,8 милона долара у 2025.

Спољнотрговинска размена између Србије и Узбекистана износила је 41,8 милиона долара у 2025. години и била је за 27 одсто више у односу на 2024. када је вредела 32,9 милиона долара, речено је данас Танјугу у Привредној комори Србије.

Према подацима Републичког завода за статистику, извоз српске робе у том периоду износио је 26,39 милиона долара, док је увоз робе из Узбекистана био 15,46 милиона долара. Међу водећим извозним производима били су: моторна уља, контејнери од алуминијумске фолије, хидраулични системи, бурад, хартија и картон.

Србија је из Узбекистана највише увозила поткошуље и памучне мајице, мушке кошуље, панаталоне и шорцеве.

Вредност 10 најважнијих извозних производа из Србије у Узбекистан достигла је 5,55 милиона долара у другом кварталу ове године, при чему су у извозу доминирале машине и опрема за прехрамбену индустрију и пољопривредни сектор.
Највећи појединачни извозни артикал су машине за припремање воћа, језграсто воће и поврће са износом од 1,33 милиона долара, што је 19 процената укупног извоза.

Подаци којима располаже Привредна комора Србије, показују да напредна опрема за прераду хране чини скоро трећину српског пласмана на узбекистанско тржиште.

Вредност 10 водећих увозних производа из Узбекистана у Србију остварена у првом кварталу 2026. године износи 1,29 милиона долара, где је структура изразито фокусирана на вештачка ђубрива, текстилне сировине и производе, као и сушено воће. Стратешки најзначајнија група у увозу јесу минерална и хемијска ђубрива, која чине више од половине укупног пласмана из Узбекистана.

Највећи појединачни артикал је уреа са садржајем азота преко 45 процената, који чини 37 процената укупног увоза.
Према подацима Агенције за привредне регистре Србије, на територији наше земље регистровано је седам активних привредних субјеката чији су власници држављани Узбекистана, односно правна лица регистрована у Узбекистану. Нето улагања резидената Узбекистана у Србију износила су 0,2 милиона евра у периоду од 2017. до 2025. године.

Узбекистан је један од водећих светских произвођача и извозника памука са значајном производњом воћа, поврћа и житарица.

Поред прераде памука и других пољопривредних производа, индустрија обухвата производњу аутомобила, текстила и хемикалија. Узбекистан је поред Туркменистана највећи произвођач природног гаса. Карактеристичан је висок ниво гасификације земље и ниска цена гаса за становништво.

Ташкент до сада није показивао посебан интерес за самосталан наступ на светском тржишту гаса, већ је то препустио руском Гаспрому.

Поред природног гаса, земља је богата нафтом, златом, ураном и другим минералима. Главни извозни производи Узбекистана су: гас, сирова нафта, памук, злато, минерално ђубриво, текстил, пољопривредно-прехрамбени производи, машине и аутомобили.

Најзначајнији партнери у извозу су Руска Федерација, Турска, Казахстан и Кина. Главни производи у увозу су: машине и опрема за нафтну и гасну индустрију, хемијски производи, гвожђе и прехрамбени производи.

Најзначајнији партнери у увозу су Кина, Руска Федерација, Казахстан, Јужна Кореја, Турска и Немачка.
Србија и Узбекистан тренутно немају потписан споразум о слободној трговини, али је то питање отворено на данашњем првом заседању Мешовите српско-узбекистанске комисије за економску сарадњу у Палати Србија. То значи да се на српску робу која се извози у Узбекистан тренутно примењују опште царинске стопе, према узбекистанском царинском закону.

Уговорно стање између две земље је скромно и према подацима Министарства спољних послова Србије, потписан је само један билатерални споразум о успостављању дипломатских односа. Узбекистанска страна је, како кажу из Привредне коморе Србије, заинтересована за успостављање блиске сарадње у области пољопривреде, посебно за размену пољопривредних и прехрамбених производа, продају пољопривредне механизације и увоз семена и садног материјала из Србије.

Наши технолози тренутно дају професионални допринос имплементацији Стратегије развоја пољопривреде Узбекистана до 2030. године, која се и заснива на диверсификацији досадашње производње – од традиционалних култура и производње памука и житарица до унапређења воћарства, повртарства и виноградарства.

Председник Узбекистана ће се током посете састати са председником Србије Александром Вучићем.

У оквиру ове посете, сутра ће бити организован и пословни форум који ће бити прилика за повезивање привредника из Србије и Узбекистана.

Односи Узбекистана и Србије последњих година континуирано се развијају и обухватају политички дијалог, међупарламентарне везе, хуманитарне односе, трговинску и економску сарадњу, и управо ти односи двеју земаља постепено прерастају у вишеслојно партнерство, саопштила је амбасада Узбекистана.

Амбасада Узбекистана саопштила је да је важна одлика узбекистанско-српских односа међусобно поштовање две земље, уважавање националних интереса и посвећеност сарадњи у оквиру међународних организација, што представља чврсту политичку основу за билатерални дијалог.

Подсећају да је независност Узбекистана Србиј признала 31. децембра 1991. године, као и да су дипломатски односи између две земље успостављени 18. јануара 1995. године.

Од успостављања званичних односа тако је прошло 30 година, а иако су билатералне везе у почетној фази биле релативно ограничене, последњих година забележен је значајан напредак, нарочито током 2025. и 2026. године.

Једна од кључних области јесте интензивирање политичког дијалога на високом нивоу, а у том процесу важну улогу имају приступи обе земље који су засновани на поштовању суверенитета, територијалног интегритета и националних интереса.

Двојица председника су током септембра месеца прошле године у Пекингу кратко разговарали током догађаја посвећеног обележавању 80. годишњице победе у Другом светском рату, а након тог сусрета, њихови контакти подигнути су на нови ниво.

Важну прекретницу представљала је званична посета председника Србије Александра Вучића Узбекистану која се догодила већ наредног месеца, односно од 28. до 30. октобра 2025. године и та посета је отворила нове могућности за јачање политичког дијалога, проширење економских веза и развој хуманитарне сарадње.

Амбасадор Узбекистана: Надамо се да ћемо наше односе подићи на стратешки ниво

Амбасадор Узбекистана у Србији Ојбек Шахавдинов изјавио је данас да верује да ће посета председника те државе Шавката Мирзијојева Србији допринети подизању међусобних односа две државе на стратешки ниво.

Шахавдинов је истакао да је посета председника те државе Шавката Мирзијојева Србији логичан наставак прве историјске посете српског председника Александра Вучића Узбекистану прошлог октобра.

„Овогодишња посета ће бити великих размера. Прошле године смо потписали дванаест докумената. Сада планирамо да потпишемо више од двадесет. И осим тога, надамо се да ћемо наше односе подићи на стратешки ниво, што ће створити институционални оквир за стратешки дијалог између наших земаља на нивоу самита, као и на министарском нивоу и на свим другим нивоима“, поручио је Шахавдинов током гостовања на РТС-у.

Истакао је и да се ставови и приступи две земље по многим међународним питањима поклапају и да је важно успоставити добру економску сарадњу, трговину и односе између компанија.

„Узбекистан не признаје независност Косова и то није нови приступ. Он је заснован на Повељи УН-а. Ми поштујемо суверенитет и територијални интегритет свих земаља и мирно решавање свих спорова и зато ћемо задржати овај наш став какав такав јесте“, рекао је Шахавдинов.

Извор: РТС