Институт за политику и економију Југоисточне Европе (ИПЕСЕ) организовао је данас трибину поводом 65 година од Прве конференције Покрета несврстаних на којој је поручено да је Покрет несврстаних и даље жив и да опстаје, као и да Србија, будући да неће запоставити тај покрет, треба да појача властите напоре да економске, политичке, културне и образовне могућности за сарадњу са земљама чланицама Покрета несврстаних открије и искористи на обострану корист.
Заступник ИПЕСЕ Ђорђе Вукашиновић захвалио је учесницима трибине и рекао да тај Институт жели да и у наредном периоду обележи значајне догађаје за Србију и свет.
Трибина је била посвећена историјском значају Београдске конференције из 1961. године, улози Београда и Југославије у настанку и развоју Покрета несврстаних, као и актуелности политике несврстаности у савременим међународним односима, а говорници су били професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду Драгана Митровић и каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
Миливојевић је рекао да Београд није случајно изабран пре 65 година за конференцију када ће бити основан Покрет несврстаних и навео да је то било време када је свет био подељен у два блока, а Београд није био део ни једног блока, као и да је због независности и слободе одабран за ту конференцију.
„Тада је почела да доминира та теза и принцип о слободи, независности и битности нових и младих земаља. Београд, односно Југославија у то време, је потпуно одговарао зато што смо подржавали деколонизацију. Југославија је одговарала ономе што су биле потребе покрета и то је била европска земља, као и функционална држава“, рекао је Миливојевић.
Подсетио је да је Београд тада и у техничком смислу био способан да такву конференцију организује у Народној скупштини.
„Конференција је тада одржана у Народној скупштини, у великој сали и сва та логистика и инфраструктура добро је функционисала. Београд је тада положио тест“, рекао је Миливојевић.
Истакао је да је Покрет несврстаних од почетка био нешто што многима смета због принципа на којима почива, а то су поштовање суверенитета и територијалног интегритета, равноправност и једнакост, мирољубива коегзистенција, престанак сукоба, мир и равноправна сарадња.
„Покрет несврстаних је до данас остао аутентичан и он је жив, јер су живи принципи на којима почива и управо ти приниципи сада добијају на тежини, јер се свет ломи, имамо ратове и сукобе и покушаје да се створе глобалне политике које излазе из свих принципа и зато се поново јавља потреба да се поштује та равноправност, једнакост, да мир добије превагу у односу на сукоб, да је суверенитет кључан“, рекао је Миливојевић.
Додао је да мултиполаризам иде на руку Покрету несврстаних додајући да се глобални односи враћају на принципе на којима је поникао Покрету несврстаних због чега верује да је тај покрет жив, јер се он као механизам залаже и даље управо за те принципе.
„Србија неће запоставити Покрет несврстаних и неће запоставити те земље у политичком, дипломатском и међународном деловању у наредном периоду“, рекао је Миливојевић.
Говорећи о односу Србије и земаља чланица Покрета несврстаних, Миливојевић је казао да све о томе говори то што је више од две трећине тих земаља гласало против уласка тзв. Косова у УНЕСЦО и Интерпол.
„Руководећа тројка није признала Косово, односно Азербејџан, Уганда и Узбекистан. Али и друге носеће земље га нису признале, међу њима су Индија, Малезија, Бразил и друге. Све те земље знају шта је суверенитет и због тога инсистирају на томе“, рекао је Миливојевић
Митровић је током свог говора указала да је Покрет несврстаних окупио оне земље које су желеле да се осамостале додајући да је тада Југославија тим земљама помогла на тај начин што је у новоослобођеним земљама градила путну инфраструктуру.
Навела је да су моћне империјалне силе најбруталније и најдиректније експлоатисале богатства народа и земаља које су биле њихове колоније, а Југославија је пружала подршку ослободилачким покретима.
„Земље чланице Покрета несврстаних желе дух солидарности, боје се могућег нуклеарног сукоба, желе развој, желе да буду прихваћене у међународној заједници, желе да граде бољу будућност за будуће генерације“, рекла је Митровић.
Додала је да западни свет није био спреман да пусти те земље да крену својим путем, али да је у томе помогао настанак покрета који је био, како је рекла, изузетно велика ствар за читав свет.
„Европа је годинама стварала хумани идеал, а истовремено га је газила на свим другим континентима и сада ти други говоре сами за себе, без нашег допуштења и без потребе за нашим преводом. Трећи свет се не дефинише према нама, он се дефинише упркос нама“, рекла је Митровић.
Истакла је да највећи број земаља света верује у Покрет несврстаних, у његову мисију, улогу и у његове циљеве.
„За Покрет несврстаних је јако битно да су они опстајали, трајали и налазили нове садржаје“, рекла је Митровић.
Навела је да је мултиполарност свеприсутна и да она ствара оперативне и функционалне моделе отворене за придруживање свих оних држава које ту виде пре свега прилику да буду оно што јесу, да се од њих не захтева пре учлањења да прихвате неке туђе вредности, историју, наратив и идеолошке формате који им се сервирају као супериорни.
Митровић је нагласила да је Африка данас моћан политички фактор зато што су државе тог континента подигле политичку свест и борбену способност и желе да помогну другим земљама и организацијама да се одупру бившим колонијалним силама.
Говорећи о односу Србије и земаља чланица Покрета несврстаних, Митровић је рекла да Србија треба далеко више да гради односе са тим земљама.
„Србија треба да гради односе са тим земљама где име Србије, Београда, тако дивно звучи, где изазива поверење и отвара многа врата. Уосталом, добар глас који смо тада посејали итекако има своју тежину и данас. Итекако има могућности да се повећа и трговинска сарадња, да се повећају и наше инвестиције, као и сарадња у области пољопривреде и образовања.
Тако да, има много могућности, али сматрам да ми треба још да појачамо властите напоре, да све те економске, политичке, културне и образовне могућности откријемо и искористимо на обострану корист“, рекла је Митровић.
Састанак посвећен обележавању 65. годишњице прве конференције Покрета несврстаних земаља одржан је 1. септембра у Београду.
Покрет несврстаних основан је 1961. године.
Извор: Танјуг
