Пожари у Делиблатској пешчари и другим деловима Србије поново су отворили питање ширења непроверених информација на друштвеним мрежама. Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић упозорава да постављање питања о поступању надлежних јесте легитимно, али да ширење неистина може изазвати панику, додатне поделе у друштву и, у неким случајевима, имати и кривичноправне последице.
Пожари који су последњих дана захватили Делиблатску пешчару и друге делове Србије постали су и повод за ширење различитих непроверених тврдњи на друштвеним мрежама.
Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић каже за РТС да се у таквим ситуацијама трагедија може политички злоупотребити, што додатно отежава долазак до поузданих информација.
„Пожаре су поново злоупотребили један део оних који желе да шире те дезинформације“, додао је Антонијевић.
Указао је на то да људи који су на терену немају времена да прате јавне расправе, већ да се баве гашењем пожара, док се онима који прате ситуацију отежава да дођу до правих информација.
„Овде увек треба слушати и оне који су на терену и ресорно министарство, њихова званична саопштења. МУП је овде био прилично детаљан“, навео је Антонијевић.
Где је граница између легитимног питања и дезинформације
Антонијевић сматра да је потпуно легитимно постављати питања о томе да ли је помоћ затражена на време и да ли је могло другачије да се реагује. Проблем настаје када се такве сумње повежу са непровереним тврдњама које могу да изазову панику или неред.
„Ми можемо сви постављати питања која су конструктивна, везана за начин реакције, све оно што се поставља у јавности. Међутим, када ту добијете низ дезинформација да неко намерно пали, да би ту нешто било зидано на простору једног националног парка и нечега што је део природе који је очигледно и те како заштићен, онда је то већ проблем“, истакао је Антонијевић.
Када је реч о евентуалном изазивању панике и нереда, додао је, границу процењује тужилаштво.
„Треба спустити реглере“ у медијима
Говорећи о одговорности медија, Антонијевић је оценио да објективног информисања и даље има, али „у траговима“, док се велики део медијског простора претвара у кампању.
Навео је да постоји више нивоа реакције на ширење дезинформација, укључујући надлежне институције, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и Савет за штампу.
Најавио је и разговоре са уредницима медија, посебно уочи предизборног периода.
„И те како је значајно да седнемо са уредницима, да видимо на који начин да помогнемо да не прелазе ту границу, да сви медији ‘спусте те реглере’“, рекао је Антонијевић.
Према његовим речима, важно је смањити тензије и усмерити пажњу на суштинске проблеме, а не на теме које подстичу мржњу и поделе.
Подршка ватрогасцима и поштовање процедура
Антонијевић је посебно указао на значај рада ватрогасаца, добровољних ватрогасних друштава и мештана угрожених подручја.
„Ми морамо бити свесни тога да су они одабрали тај тежак позив, али мислим да грађани, нарочито они који су у овим угроженим подручјима, знају и виде коју подршку добијају“, додаје повереник.
Истакао је да су током пожара важни командовање и поштовање процедура, јер су оне успостављене како би заштитиле људе.
„Добро је да није било жртава током ових пожара, иако су огромни, и да на тај начин некако схватимо чему служе институције, чему служи сваки закон, сваки подзаконски акт, свака процедура, свако правило које је ту да нас води кроз ове кризне ситуације“, навео је Антонијевић.
Опрез са фотографијама насталим уз помоћ вештачке интелигенције
Осврнуо се и на фотографије настале уз помоћ вештачке интелигенције које су последњих дана дељене на друштвеним мрежама.
Упозорио је да такве фотографије могу изгледати веома уверљиво и да грађани не би требало да верују сваком снимку или фотографији коју виде на интернету.
„Када видите неки снимак, немојте му одмах веровати. То када разговарам са свим нашим старијим суграђанима, управо о томе говорим, али на то нису имуни ни млађи“, упозорава Антонијевић.
Додао је да чак и ознака да је садржај направљен уз помоћ вештачке интелигенције није увек поуздан показатељ. Уколико се, на пример, фотографија сними као скриншот и поново објави, таква ознака може нестати.
Зато је, каже, најважније бити опрезан и не реаговати „на прву лопту“.
Лекције из ранијих кризних ситуација
Антонијевић је подсетио да су се сличне дезинформације појављивале и током поплава 2014. године, као и касније, када су се шириле непроверене информације о квалитету воде у Београду.
Како је навео, појединци који су такве информације ширили завршили су у кривичним поступцима због изазивања панике и нереда.
„То су неке лекције које треба да научимо“, поручио је Антонијевић, уз апел грађанима да буду опрезни, проверавају информације и ослањају се на званичне изворе.
На крају разговора пожелео је да се гашење пожара у Делиблатској пешчари и широм Србије што пре заврши и да последице буду што мање.
Извор: РТС