Завршено Осмо ванредно заседање Скупштине Србије, усвојено свих 18 тачака

Такође, Скупштина је усвојила и Закон о интегрисању и спречавању контроле загађивања животне средине, измене и допуне Закона о Уставном суду, као и Закон о потврђивању Допунског протокола уз Конвенцију о уговору за међународни превоз робе друмом (ЦМР) о електронском товарном листу и Закон о потврђивању Опционог протокола уз Конвенцију о правима детета о поступку за притужбе.

Посланици су усвојили Аутентично тумачење одредбе члана 18. тачка 4) Закона о електронским медијима који је поднео Одбор за уставна питања и законодавство, а по коме изјаве воље четири члана РЕМ-а о подношењу оставке немају правно дејство.

Такође, Скупштина је усвојила и Аутентично тумачење одредбе члана 231а став 12. тачка 2) Закона о ваздушном саобраћају.

Скупштина је прихватила Одлуку о давању сагласности на Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Повереника за заштиту равноправности,

Скупштина је прихватила Листу кандидата за избор председника Савета Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) и на ту функцију изгласала Мирка Вујадиновића.

Такође, посланици су прихватили и Листу кандидата за избор чланова Савета регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге и за чланове Савета су изабрани Михајло Јовановић, Слободан Недељковић, Снежана Петровић и Мира Стевановић.

Скупштина је прихватила Одлуку о измени Одлуке о именовању сталног састава Републичке изборне комисије, коју је поднела председница Народне скупштине.

Посланици су прихватили Одлуку о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, коју је поднела Посланичка група ПУПС – Солидарност и правда, као и Одлуку о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, коју је поднела Посланичка група Странка слободе и правде.

Седница је почела у понедељак 6. јула.

– Скупштина Србије усвојила Закон о оружју и муницији

Скупштина Србије усвојила је на данашњој седници Закон о оружју и муницији, којим се предвиђа пооштравање режима набавке и држања оружја. За закон је гласало 130 посланика, а 23 је било против.

Законом је предвиђено и подизање старосне границе за набавку оружја за личну безбедност са 18 на 21 годину као и забрана малолетницима да користе цивилна стрелишта, осим у случају ако су чланови спортских стрељачких клубова.

У образложењу закона који је упутила Влада Србије, наведено је и да је досадашњи Закон о оружју и муницији из 2015. године потребно додатно ускладити са актуелним правним тековинама Европске уније.

Поред тога, наведено је да је након масовног убиства у Основној школи „Владислав Рибникар“ 2023. године, где је малолетник пуцао из очевих пиштоља, започет опсежан рад на анализи постојећег правног оквира и дефинисању нових законских решења која би подигла ниво безбедности у области набављања и држања оружја и муниције, а истовремено омогућила савесним власницима оружја (пре свега спортисти и ловци) да оружје држе и користе у складу са сврхом за које им је набављање и држање оружја одобрено.

Овим законом су прецизније и детаљније уређене поједине области и попуњене уочене правне празнине, а дефинисани су и нови појмова из области контроле малог и лаког оружја, док су категорије оружја измењене и дефинишу се појмовно на исти начин као у Директивама ЕУ.

Посебна пажња посвећена је уређењу цивилних стрелишта и заштити малолетника, док је појединим сегментима пооштрен режим набављања и држања оружја, основних делова ватреног оружја, опреме за ватрено оружје и муниције, а услови под којима се оружје држи и чува су прецизније и ригорозније уређени.

Када је реч о набављању и држању оружја, за оружје за личну безбедност је старосна граница подигнута са 18 на 21 годину живота, а уводи се и одобрење за набављање муниције за оружје за личну безбедност, уз ограничење количине коју власници оружја могу набавити.

Законом је рестриктивније уређен режим давања оружја на послугу, изричито је забрањено набављање оружја на даљину и рок важења оружног листа се укида.

За разлику од важећег решења власници оружја за личну безбедност ће муницију набављати у ограниченој количини, на основу одобрења за набавку, а ограничење се не односи на власнике спортског и ловачког оружја.

Поред тога успоставља се обавеза надлежном органу да у случају смрти власника оружја, у најкраћем року, по службеној дужности преузме на чување оружје и муницију, чиме се, како је објашњено, уводи виши степен сигурности и олакшава положај наследницима.

Једна од новина Закона су одредбе које детаљно уређују рад и коришћење цивилних стрелишта, а нарочито коришћење цивилног стрелишта од стране малолетних лица, односно корисници цивилних стрелишта могу бити физичка лица са навршених 18 година живота уз важећу личну карту или путну исправу.

Малолетна лица могу руковати оружјем и користити оружје само на цивилном стрелишту, у складу са одредбама овог закона, осим у случају када су чланови спортских стрељачких клубова могу на цивилним стрелиштима користити оружје, искључиво под надзором особе која је стручно оспособљена за правилно коришћење оружја и која испуњава услове у складу са прописима о спорту.

Они могу у цивилним стрелиштима да користе ваздушно оружје, ако имају мање од 14 година, ваздушно и ватрено оружје са ивичним паљењем, ако имају 14 и више година, дуго ватрено оружје са глатком цеви ако имају 14 и више година.

За време коришћења цивилног стрелишта од стране малолетних лица забрањено је коришћење ватреног оружја од стране других корисника, изузев других чланова спортских стрељачких клубова који испуњавају одређене услове.

„Доношења овог закона представља активност у Преговарачком поглављу 24, а произилази и из Реформске агенде Републике Србије 2024-2027. године коју је Влада Републике Србије усвојила у складу са Планом раста за Западни Балкан, у октобру месецу 2024. године“, наведено је у образложењу.

Истиче се да ће предложена решења Закона о оружју и муницији допринети повећању степена безбедности грађана Србије, као и благовременом испуњавању обавеза које произилазе из наведене директиве ЕУ, а на глобалном нивоу, заједничкој борби против нелегалног набављања и ношења ватреног оружја.

Предложено је да се Закон о оружју и муницији донесе по хитном поступку, ради испуњења међународних обавеза и усклађивања прописа са прописима Европске уније.

– Усвојене измене Кривичног законика, повећане казне за недозвољено ношење оружја

Скупштина Србије усвојила је данас измене и допуне Кривичног законика којима су казне за недозвољено ношење оружја драстично повећане.

Законом, за који је гласало 129 посланика, за недозвољено ношење ватреног оружја, муниције и експлозивних материја запрећена је казна затвора од најмање пет до 15 година, а иста казна је сада предвиђена за убиство.

Важећи Кривични законик за то дело прописује казну од две до 12 година затвора.

За основни облик овог члана, односно за неовлашћено држање ватреног оружја, његових делова, муниције или експлозивних материја, запрећена је казна затвора од једне до осам година и новачана казна.

Уколико је то ватрено оружје, муниција, експлозивне материје или средства на бази експлозивних материја, 3Д штампано ватрено оружје или гасно оружје, чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима или је у питању већа количина оружја, муниције или средстава или се ради о другим средствима велике разорне моћи, учинилац ће се казнити затвором од две до 12 година и новчаном казном.

Ко неовлашћено носи предмете из претходна два става, како је предложено, казниће се затвором од пет до 15 година, док ће се лице, које неовлашћено носи те предмете за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа, казнити затвором од једне до осам година.

Оружје, његови делови, муниција, експлозивне материје или средства из наведених чланова ће се одузети.

У образложењу је наведено да је било неопходно увести прецизније одредбе које би јасно дефинисале израчунавање казне, када је реч о повратницима, поред чега је предложено увођење специјалног поврата.

Објашњено је да вишеструки поврат подразумева да је учинилац два пута осуђен за било које кривично дело са умишљајем, док је специјални поврат када је лице два пута осуђено за исто или истоврсно кривично дело, што омогућава правичнији приступ кажњавању.

Предложено је да се уреди кривично дело недозвољено држање и ношење ватреног оружја, муниције и експлозивних материја, којим би се раздвојиле радње држања и ношења ватреног оружја, муниције и експлозивних материја, од радњи које се односе на производњу, промет и кријумчарење.

Прописује се и обавезно одузимање оружја, његових делова, муниције, експлозивних материја и других средстава која су предмет тог кривичног дела.

Посебно су издвојена кривична дела у области недозвољене производње, односно израде оружја, промета, кријумчарења, испитивања, жигосања и обележавања оружја, направа и муниције, као и фалсификовања жигова или ознака за њихово испитивање, жигосање и обележавање.

„Предложеним решењима кривичноправна заштита у овој области систематизује се у оквиру Кривичног законика, уз јасније разграничење појединих облика недозвољеног поступања са ватреним оружјем, муницијом и експлозивним материјама, као и ефикасније санкционисање недозвољене производње, промета, кријумчарења и злоупотреба у вези са означавањем оружја“, наведено је у образложењу.

Разлози за доношење Закона о изменама и допунама Кривичног законика, како је наведено у образложењу, произлазе из потребе за даљим унапређењем кривичноправног система Србије и усклађивањем са обавезама које проистичу из међународних конвенција које је Србија ратификовала.

Један од разлога је потреба усклађивања Кривичног законика са одредбама Конвенције Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма тзв. Варшавска конвенција.

„Предложеним решењем обезбеђује се пуније усклађивање домаћег законодавства са међународним обавезама Републике Србије и доприноси унапређењу ефикасности кривичноправног система у борби против организованог криминала, прања новца и других тешких кривичних дела са прекограничним елементом“, наведено је у образложењу.

Закон је усвојен по хитном поступку.

– Скупштина усвојила Закон о правном положају међународних спортских савеза у Србији

Скупштина Србије усвојила је данас Закон о правном положају међународних спортских савеза са седиштем у Републици Србији који је упутила Влада Србије.

Законом, за који је гласало 133 посланика, се први пут успоставља правни оквир који омогућава међународним спортским савезима да без прекида правног континуитета преселе своје седиште у Србију, као и да се подстакне оснивање нових међународних спортских савеза од посебног значаја за земљу.

Законом је, како се наводи у образложењу, предвиђено да се отклоне правне препреке које су до сада онемогућавале постојећим међународним спортским савезима са седиштем у иностранству да промене седиште и наставе рад у Србији уз очување свог правног и спортског континуитета.

Истовремено, законом је омогућено да новоосновани међународни спортски савези, када су од посебног значаја за Србију, имају равноправан правни положај са савезима који пренесу своје седиште у Србију.

Закон такође успоставља законски основ за институционалну подршку програмима и активностима међународних спортских савеза са седиштем у Србији, чиме се стварају услови за њихов дугорочан развој и јачање међународне улоге Србије у области спорта.

Усвајање овог закона представља значајан корак у унапређењу система спорта у Републици Србији и доприноси јачању њене позиције као регионалног и међународног центра за спортске организације.

Очекује се да ће нови закон допринети даљем развоју домаћег спорта, унапређењу спортске дипломатије, већој међународној сарадњи, као и привредном и туристичком развоју земље.

„Доношење овог закона је изузетно важно са становишта потребе унапређења система спорта у Републици Србији који је, с једне стране, стратешки за Републику Србију геополитички, дипломатски и привреднотуристички, а с друге стране, представља важну даљу подршку и услов је даљег развоја домаћег спорта и то како у сферама грана спорта с циљем постизања врхунских спортских резултата, тако и у областима спорта најширег обухвата“, наводи се у образложењу закона.

Законом се домаће законодавство додатно усклађује са принципима и стандардима Савета Европе и Европске уније у области спорта, посебно у делу који се односи на аутономију спорта, добро управљање, очување европског спортског модела и слободу удруживања.

Законска решења су усклађена и са међународним документима Уједињених нација, Савета Европе и Европске уније који уређују област спорта.

Потреба за доношењем овог закона препозната је и током израде Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период 2026-2035. године, када је констатовано да постоји интересовање више значајних међународних спортских савеза да своје седиште преселе у Србију, као и да се поједини нови савези оснују управо у Србији.

Надлежни истичу да ће примена закона допринети даљем јачању међународног угледа Републике Србије, развоју спортског система, привлачењу нових међународних организација и инвестиција, као и унапређењу привредних, дипломатских и туристичких потенцијала земље.

– Усвојене измене Закона о спречавању допинга у спорту

Народна скупштина усвојила је данас измене Закона о спречавању допинга у спорту, којим се домаћи антидопинг систем усклађује са изменама Светског антидопинг кодекса (WАДА Цоде), а ступиће на снагу 1. јануара 2027. године.

За закон, који је поднела Влада Србије, гласало је 133 посланика.

Усвајање измена закона, како се наводи у образложену, било је неопходно како би Србија испунила међународне обавезе које произлазе из Међународне конвенције против допинга у спорту и задржала статус земље чији је антидопинг систем у потпуности усклађен са правилима Светске антидопинг агенције (WАДА).

Најзначајније измене односе се на јачање независности поступака за утврђивање повреда антидопинг правила.

По новом законском решењу, национални спортски савези више неће одлучивати у првом степену о повредама антидопинг правила, а та надлежност биће искључиво поверена Антидопинг одбору, чиме се обезбеђује потпуна оперативна и институционална независност поступка, у складу са захтевима новог Светског антидопинг кодекса.

Законом је предвиђено и да чланове Антидопинг одбора убудуће именује Министарство надлежно за послове спорта, уместо Олимпијског комитета Србије, Параолимпијског комитета Србије и Спортског савеза Србије, у складу са захтевима новог Светског антидопинг кодекса да лица која одлучују о повредама антидопинг правила не буду именована од стране националних спортских организација.

У образложењу закона наводи се да би неусаглашеност домаћег законодавства са новим Светским антидопинг кодексом могла имати озбиљне последице по српски спорт.

Међу могућим санкцијама које примењује Светска антидопинг агенција налазе се проглашење неусаглашености националног антидопинг система, забрана организовања међународних спортских такмичења, ограничавање или ускраћивање финансијске подршке, као и забрана учешћа спортиста и спортских организација у међународним спортским догађајима.

Подаци из образложења закона показују да је Антидопинг агенција Републике Србије од оснивања до краја 2025. године спровела 15.888 допинг контрола спортиста и 888 допинг контрола коња, при чему је утврђено 158 повреда антидопинг правила које је починило 154 лица.

Током истог периода одобрено је 320 терапијских изузећа, одржано око 1.000 едукација, док је електронске антидопинг курсеве успешно завршило више од 21.300 особа.

Антидопинг агенција Републике Србије годинама се налази међу успешнијим националним антидопинг организацијама и више пута је добила потврду Светске антидопинг агенције да је њен рад усклађен са међународним стандардима.

Усвајањем измена закона стварају се услови да тај статус буде задржан и након ступања на снагу нових правила Светског антидопинг кодекса почетком 2027. године.

Измене закона донете су на основу уставне надлежности Републике Србије да уређује и обезбеђује систем у области спорта, а њихов основни циљ је унапређење система борбе против допинга, заштита интегритета спорта и очување пуноправног учешћа српских спортиста и спортских организација у међународним спортским такмичењима, наводи се у образложењу.

– Посланици Скупштине Србије усвојили Закон о родитељима неговатељима и неговатељима

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас закон о родитељима-неговатељима и неговатељима којим се уводи право на статус родитеља неговатеља и неговатеља, као и месечна новчана накнада од 65.000 динара, уз уплату доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање.

За закон, који је поднела Влада, гласало је 140 посланика, а уздржано је било 14.

Како је раније речено, Законом о родитељима неговатељима и неговатељима начињен је историјски искорак у изградњи праведнијег система социјалне заштите и први пут институционално препозната жртва, посвећеност и свакодневна борба родитеља који су свој живот посветили бризи о деци којој је неопходна целодневна нега и подршка.

Циљ нових решења је унапређење материјалног и социјалног положаја породица које због бриге о својим најближима нису у могућности да остваре редовно запослење.

Износ од 65.000 динара за родитеље неговатеље, како је у расправи истакла министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, неће бити фиксни него ће бити усклађиван сваког 1. марта са номиналном стопом раста просечне зараде, тако да се неће догодити ситуација да родитељ неговатељ прима испод минималца.

Додала је да ниједно постојеће право неће бити суспендовано, укључујући и новчану социјалну помоћ.

Примена закона планирана је од 1. октобра 2026. године.

– Усвојен Закон о интегрисању и спречавању контроле загађивања животне средине

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Закон о интегрисању и спречавању контроле загађивања животне средине који предвиђа поједностављење и дигитализацију поступка издавања интегрисаних дозвола, јачање инспекцијског надзора, већу транспарентност и учешће јавности.

Овим законом, за који је гласало 132 посланика, се унапређује систем заштите животне средине, а домаће законодавство се усклађује са прописима Европске уније.

Новим законским решењима уводи се ефикаснији систем контроле индустријског загађивања, заснован на примени најбољих доступних техника и савремених стандарда заштите животне средине.

Закон се примењује на индустријске активности и постројења утврђене посебним прописом који се доноси на основу овог закона, укључујући постројења за сагоревање, постројења за инсинерацију и коинсинерацију отпада, постројења и активности у којима се користе органски растварачи, као и постројења за производњу титанијум диоксида.

Одредбе овог закона, како се наводи, не примењују се на истраживачке и развојне активности или тестирање нових производа и процеса.

Постројења ће обављати индустријску активност на основу интегрисане дозволе, осим у случају пробног рада одобреног у складу са законом којим се уређује планирање и изградња.

Врсте активности и постројења за које се издаје дозвола класификују се према нивоу загађивања и ризику који те активности могу имати по животну средину и здравље људи, укључујући и друге технички сродне активности које могу проузроковати емисије и загађење животне средине.

Влада Србије прописује врсте постројења и активности за које се издаје дозвола, постројења и активности на које се примењују општа обавезујућа правила, листу загађујућих материја и критеријуме за утврђивање најбоље доступних техника.

За рад постројења и обављање активности оператер прибавља дозволу надлежног органа.

Дозволом се одобрава рад новог постројења и обављање његове активности, рад и битне измене у раду, односно функционисању постојећег постројења.

Дозвола се може издати за рад два или више постројења или делова постројења ако се она налазе на истој локацији и ако њима управља исти оператер.

Оператер је дужан да, за све време важења интегрисане дозволе, водну дозволу и дозволу за управљање отпадом обнавља у складу са законом којим се уређују воде, односно законом којим се уређује управљање отпадом и ту дозволу благовремено достави надлежном органу.

Оператер је дужан да податке о мониторингу емисија из постројења у ваздух, воде и земљиште и податке о врстама и количинама отпада, као и начину поступања са отпадом доставља Агенцији за заштиту животне средине и надлежним органима за поједине чиниоце животне средине, у складу са посебним прописима.

У случају одступања од услова у дозволи, оператер је дужан да одмах

предузме све потребне мере укључујући и оне које додатно одреди надлежни орган, како би се ограничиле последице по животну средину и спречили могући удеси или несреће и поновно постигла усклађеност са условима дозволе, у најкраћем могућем року.

Ако одступања од услова у дозволи представљају непосредну опасност за здравље људи или доводи до директног значајног штетног утицаја на животну средину, постројење или његов одговарајући део мора престати са радом до постизања поновне усклађености рада према условима из дозволе.

Надлежни орган сваких пет година по службеној дужности разматра услове, и ако је потребно решењем мења и/или допуњава дозволу.

Дозвола може престати да важи ако истекне рок на који је издата, а није поднет захтев за продужење дозволе; оператер престане да испуњава неки од услова који је утврђен дозволом или не поступа у складу са условима из дозволе.

Такође, дозвола престаје уколико надлежни орган утврди да је оператер у захтеву за издавање дозволе поднео нетачне податке или фалсификовао документа од значаја за издавање дозволе или је оператер престао да обавља активност, а ту активност не настави да обавља други оператер.

По коначном престанку активности, оператер је дужан да процени стање

загађења земљишта и вода, посебно подземних вода, опасним материјама које је постројење користило, произвело или испуштало.

Ако је постројење проузроковало значајно загађење земљишта или вода, посебно подземних вода, опасним материјама у поређењу са стањем које је утврђено у извештају о почетном стању, оператер ће предузети неопходне мере за санирање тог загађења како би се локација вратила у стање утврђено тим извештајем, с тим да при томе води рачуна о техничкој изводљивости таквих мера.

Надлежни орган дужан је да обавештава јавност о поднетом уредном

захтеву за издавање дозволе, захтеву за измену и/или допуну дозволе, израђеном нацрту дозволе и коначној одлуци путем веб презентације надлежног органа, као и објављивањем у најмање једним штампаним дневним новинама и/или локалним новинама, на сваком од службених језика, које излазе на подручју обухваћеном утицајем рада постројења.

Инспекција за заштиту животне средине је дужна да планира и спроводи

инспекцијски надзор над радом постројења и обављањем активности, у складу са одредбама овог закона, прописа донетих на основу овог закона и у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Оператер је дужан да органима надлежним за инспекцијски надзор пружи сву потребну помоћ како би им омогућио да изврше теренски инспекцијски надзор, да узму узорке и прикупе све податке неопходне за спровођење инспекцијског надзора у складу са одредбама овог закона.

Интегрисана дозвола издата за рад постројења у складу са одредбама Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине важи до истека рока прописаног у дозволи.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику, осим одредбе члана 34. овог закона, у делу који се односи на трошкове рада техничке комисије, која се примењује по истеку две године од дана ступања на снагу овог закона.

– Усвојене измене Закона о Уставном суду, представке ће моћи да се подносе електронски

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене и допуне Закона о Уставном суду којима се омогућава да се представке Уставном суду убудуће подносе и електронским путем.

За закон, који је предложио посланик СНС Миленко Јованов, гласао је 131 посланик.

Измене и допуне Закона имају за циљ унапређење права на приступ Уставном суду, а омогућава се да се Уставном суду, поред непосредног достављања представки, представке достављају и могу се подносити електронским путем на прописаном обрасцу.

Тај образац, односно пријем и евидентирање тог поднеска и све остало биће дефинисано пословником о раду Уставног суда.

Уставни суд ће имати обавезу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона да усклади свој Пословник са овим законом.