Видовдан представља један од најзначајнијих празника у српској традицији. Према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за овај датум. Од свих најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара, па се тог дана поред светог Амоса слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Према предању цркве, уочи боја на Косову кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове речи забележио је народни песник:”Којем ћеш се привољети царству, дал’ земаљском или небескоме”.
Кнеза Лазара Срби не памте само по храбрости у бици на Косову, већ и по задужбинарству јер је за живота изгрдио многе манастире и цркве.
Симболика Видовдана сеже далеко у прошлост, повезана са култом старог словенског божанства Вида. Вид је сматран врховним божанством. Веровало се да је Вид свевидеће божанство па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који “отвара очи”.
Видовдан је дубоко укорењен у српској традицији. Обележавање Видовдана прате разни обичаји, ритуали, веровања, многи повезани са видом и “гледањем” будућности.
У свим православним храмовима обављају се помени за све пострадале у ратовима.
Према веровању оно што се „види на Видовдан”, пратиће човека целе године.
На Видовдан не треба радити на пољу, нити обављати кућне послове, не пева се, не игра и гласно слави.
Као државни празник, обележава се радно у спомен на Косовску битку. Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, док Споменик косовским јунацима, откривен 1904. године, представља симбол Крушевца.
Видовдан, који се по јулијанском календару обележава 15. јуна, а по грегоријанском 28. јуна, празнује Српска православна црква, али и Бугарска православна црква под називом Видовден или Видов ден.
Извор: ТВ Мост
