Европски парламент (ЕП) усвојио је реформу миграционе политике Европске уније (ЕУ) којом се предвиђа убрзање депортација миграната без права на боравак и омогућава државама чланицама успостављање центара за задржавање ван територије ЕУ.
Текст сада треба да добије и коначно формално одобрење свих 27 држава чланица Европске уније, наводи Ројтерс.
Одлука представља значајно пооштравање миграционе политике ЕУ које се развија од мигрантске и избегличке кризе 2015. и 2016. године, када је у Унију стигло више од милион миграната и избеглица.
Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен навела је у писму упућеном државама чланицама уочи самита лидера ЕУ у Бриселу да ће нова Уредба о враћању миграната обезбедити потребне инструменте за ефикасније спровођење депортација кроз брже и делотворније процедуре.
Државе чланице ЕУ већ дуже време упозоравају да имају потешкоће да обезбеде одлазак одбијених тражилаца азила и особа које су прекорачиле дозвољени боравак.
Критичари, међутим, сматрају да се европска миграциона политика све више заснива на одвраћању и депортацијама, док се занемарују основни узроци миграција, попут оружаних сукоба, сиромаштва и политичке репресије.
Високи комесар Уједињених нација за људска права Волкер Тирк изјавио је у понедељак пред Саветом УН за људска права да је дехуманизација миграната и избеглица у многим земљама, укључујући Велику Британију, Сједињене Америчке Државе и поједине чланице ЕУ, забрињавајућа и да често доводи до ускраћивања њихових права.
Према његовим речима, нова правила ЕУ о враћању миграната могла би да прошире примену притвора, омогуће формирање центара за прихват депортованих лица ван територије Уније и ослабе заштитне механизме против присилног враћања особа у земље где би могле бити изложене прогону.
Извор: Танјуг