У швајцарском парламенту први пут је покренута оштра расправа о кршењу људских права Срба на Косову. Група посланика је своје аргументе предала министру одбране. Посланик у швајцарском парламенту Кристијан Имарк каже за РТС да је циљ да се заустави кршење права српског народа на Косову, с обзиром на то да су швајцарске трупе готово три деценије присутне на Косову. Посланик Андреас Гларнер истиче да су разговарали са Србима и да нема сумње да је било злостављања.
Последња хапшења за наводне ратне злочине у Штрпцу и Гњилану, а пре тога притварање директора и затварање здравствених и образовних институција, део су свакодневнице Срба на Косову.
Посланик парламента Швајцарске Кристијан Имарк каже за РТС да његова земља 27 година има трупе на Косову, те да се то питање мора посматрати са становишта неутралности, али и трошкова, док се на Косову и даље крше људска права Срба.
„Желимо да то исправимо и хоћемо да се то заустави. С једне стране, имамо листу људи код којих су кршења људских права документована од стране УН и независних институција, што значи да таква кршења постоје“, навео је Имарк.
Напоменуо је да су, са друге стране, добили појединачне изјаве Срба о томе како та кршења изгледају. „То схватамо веома озбиљно“, поручио је Имарк.
Разговори са Србима на Косову
Швајцарски посланик Андреас Гларнер изјавио је за РТС да су чули за злостављање Срба на Косову, те су разговарали са људима и позвали их да испричају своја искуства, а посебан утисак је оставила жена за коју каже да је „искрена и да говори из срца“.
„Немамо сумње да је рекла истину и да постоје кршења права, због чега смо имали много питања за министра одбране – о смањењу плата, пензија, социјалних давања, па и основних услуга, али смо истакли и питања злостављања, хапшења и притисака на политичке активности Срба на Косову, као и одузимања земљишта и имовине у општинама“, наводи Гларнер.
Додаје, такође, да су забележена и кршења права на српски језик, приступ правди, као и притисци на српске медије и информативни простор мањина.
Пробијају се аргументи Србије
Бивши дипломата Зоран Миливојевић сматра да реакција Швајцарске показује да питање Срба на Косову у тој земљи добија на тежини, као и да се аргументи Србије полако пробијају, посебно јер у тој земљи постоји значајна албанска популација и њен лобистички утицај.
„Западни део међународне заједнице је у конфронтацији када је реч о КиМ, па је овај пробој зато за нас важан, док је две трећине међународне заједнице која не признаје Косово на нашој страни. Важан нам је став западних центара моћи, посебно Швајцарске“, истиче Миливојевић.
Додаје, такође, да је реакција Швајцарске модел како се може ући у језгро политичких центара где смо до сада били на „танким ногама“, као и да је важно да и политичке групације у другим земљама буду ангажоване око аргумената које разумеју.
Швајцарски Сенат одобрио повећање броја војника у саставу Кфора
Горњи дом швајцарског парламента, Сенат, одобрио је данас повећање броја припадника швајцарског контингента у саставу међународних снага Кфора на Косову , чиме је властима омогућено да по потреби ангажују до највише 300 војника у мировној мисији.
Након што је претходно сагласност дао Представнички дом, доњи дом парламента Швајцарске, подршку повећању броја војника пружио је и Сенат, јавља Свис инфо.
Парламент Швајцарске је одлучио да Савезни савет, уколико буде потребно, може да пошаље додатни контингент од највише 85 војника на неодређени период, док је до сада максималан број припадника мисије био 215.
Током јесењег заседања прошле године Сенат је предлагао повећање за 30 војника, али је сада прихватио решење које је усвојио Представнички дом.
Извор: РТС
