Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да Србија упркос глобалним кризама успева да очува макроекономску стабилност, кредибилитет и инвестициону атрактивност.
Мали је на панелу „Моћ капитала – Постоји ли бизнис без политике?“, који се одржава у оквиру Бизнис самита 2026, рекао да последице глобалних криза осећа цео свет, па и Србија, наглашавајући да су кризе, конфликти, трговински сукоби, инфлација и ратови постали нешто нормално.
„Све последице глобалних померања и изазова осећа и Србија, али сматрам да је то с једне стране изазов, а са друге и велика прилика. Мала економија са добрим лидером може да се снађе уколико брзо и ефикасно доноси одлуке како би одговорила на кризе“, рекао је Мали.
Оценио је да је Србија од 2020. године и пандемије коронавируса, преко енергетске кризе 2022, успевала да реагује брже и ефикасније од многих других земаља. „То је оно што се зове кредибилитет. У глобалној економији успевају земље у којима капитал осећа сигурност и предвидивост, а Србија је управо то“, поручио је Мали.
Он је навео да је Србија од 2018. године међу најбрже растућим економијама у Европи и да је очувала макроекономску стабилност. Подсетио је да удео јавног дуга у БДП-у износи око 43 одсто, што је готово дупло ниже од просека Европске уније. Према његовим речима у првом кварталу 2026. године Србија бележи раст БДП-а од три одсто, док је пројектовани раст за Европу ове године свега 1,1 одсто.
Навео је и да држава располаже са преко 28 милијарди евра и 54 тоне злата у трезору Народне банке. „Ови ‘бафери’ и новац који имамо на рачуну су оно што привлачи и задржава инвеститоре у Србији у тренуцима када се свет суочава са огромном неизвесношћу“, објаснио је.
Мали је подсетио да Србија и даље привлачи преко 60 одсто свих страних директних инвестиција које долазе на Западни Балкан. Он је нагласио и да је Србија на Западном Балкану једина земља кандидат за чланство у Европској унији која има инвестициони кредитни рејтинг. „Инвестициони кредитни рејтинг добили смо пре три године и и даље га задржавамо, што довољно говори о кредибилитету наше економије”, истакао је Мали.
Навео је да држава наставља са реализацијом програма „Скок у будућност“ и припремама за EXPO 2027, уз јасно дефинисану мапу пута до 2030. и 2035. године. „Нисмо зауставили ниједну инвестицију. Транспарентно смо представили развојне планове и грађанима и инвеститорима. Наш циљ је јасан – одржавање раста уз пуну макроекономску стабилност“, закључио је Мали.
Додао је и да Србију у наредној години очекује снажан привредни раст од 4,5 одсто, подстакнут масовним улагањима у оквиру пројекта EXPO 2027 и повећаном домаћом потрошњом. Према његовим речима, ефекти предстојеће специјализоване изложбе EXPO биће далекосежни и директно ће се одразити на туризам, хотелијерски сектор, услужне делатности и грађевинску индустрију.
„Планирамо да уложимо 17,5 милијарди евра у инфраструктуру од ауто-путева и енергетике до здравства, спорта и културе. То није само улагање у објекте, већ у укупно богатство Србије и квалитет живота наших грађана. Сви ови пројекти доприносе расту БДП-а и стварају нову вредност“, рекао је Мали.
Он је нагласио и да се раст Србије темељи на повећању извоза, али и снажној домаћој потрошњи. „Наша стратегија је јасна, а то је да плате, минимална зарада и пензије расту изнад нивоа инфлације. То је један од кључних фактора раста“, рекао је Мали.
Додао је да су инвестиције у инфраструктуру учиниле Србију изузетно атрактивном за стране директне инвестиције, наглашавајући да компаније које долазе у нашу земљу готово целокупну своју производњу пласирају у извоз, што додатно јача економску позицију земље. Према његовим речима, ту политику су потврдили и ММФ и најважније светске рејтинг агенције и њихова верификација је, како је истакао, најобјективнији доказ да Србија води одговорну и респонзивну економску политику која доноси конкретне резултате.
Представник ММФ-а у Србији Лев Ратновски похвалио је српске економске резултате и указао је да, да би раст остао исти као што је био, потребно прилагођавати политике.
„Постаје још важније фокусирати се на реформе у пословном сектору. Сада је фокус на повећању продуктивности и инвестиција, да се подрже стране директне инвестиције. Србија има велики програм јавних инвестиција, али треба размишљати како да се то прати домаћим инвестицијама“, рекао је Ратновски.
Он је навео неке од области у којима су потребне реформе, као што је дигитализовање судства ради веће транспарентности и ефикасности, законске регулативе у области рада. „Србија данас има јако добре резултате код флексибилности тржишта рада. Важно је за Србију да задржи ту компететивну предност при приступању ЕУ“, рекао је Ратновски.
Додао је да важно радити на пољу образовања, посебно везано за вештачку интелигенцију, као и да је добро што Министарство финансија олакшава царинску процедуру.
Извршни директор за екстерне послове PPF групе Јан Ружичка је истакао да цео регион и Србија имају велику економксу шансу и оценио је да се први пут могло видети да је „одлив мозгова“, односно радника из региона, стао.
Оценио је да EXPO 2027 може повећати инвестиције у капиталне пројекте у Србији, а говорећи о евроинтеграцијама Западног Балкана, оценио је да је мало вероватна брза интеграција.
Директор ОМР групе и председник КК Партизан Остоја Мијаиловић изјавио је да су данас политика и економија уско повезане и да опстајање неке политичке опције у било којој земљи искључиво зависи од економске ситуације.
„Са друге стране, опстанак једне економије искључиво зависи од стабилне политичке ситуације и подршке политике“, рекао је Мијаиловић и додао да бизнис у великој мери зависи од стања бирократије и мењања законске регулативе.
Извор: Танјуг