Зараза хантавирусом која се десила на крузеру у Јужном Атлантику и у којој је за сада оболело шест особа од којих су три преминуле изазвала је узнемирење јавности, а тим поводом огласио се Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
С обзиром на то да се ради о болести која је у одређеном облику присутна и у нашој земљи, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у даљем тексту даје основне информације о хантавирусним инфекцијама, њиховим узрочницима, начину како се преносе и испољавају код људи, као и могућностима превенције и лечења.
Хантавирус у Србији регистрован код 127 случајева у последњих десет година
У Србији је за последњих десет година регистровано 127 случајева HGBS . У 2024. години је пријављено 11 оболелих особа од хеморагијске грознице са бубрежним синдромом, са стопом инциденције 0,17 на 100000 становника.
Регистрован је један смртни исход, док епидемијског јављања ове болести у 2024. години није било. Током 2025. године забележена су само два случаја HGBS, без смртних исхода.
Шта су хантавирусне инфекције?
Хантавирусне инфекције представљају групу зооноза изазваних вирусима из фамилије Хантавиридае. Природни резервоари ових вируса су глодари, а човек се најчешће инфицира инхалацијом аеросола контаминираног излучевинама (урином, фецесом или пљувачком) заражених животиња.
Пренос са човека на човека је изузетно редак и забележен је само код појединих сојева. Процењује се да се широм света сваке године догоди од 10.000 до преко 100.000 инфекција, са највећим бројем случајева у Азији и Европи.
Хантавирусне инфекције се клинички најчешће испољавају у два основна синдрома: хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (HGBS), која је у нашој земљи позната и под називом мишја грозница хантавирусни плућни синдром (HPS).
Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом се претежно јавља у Европи и Азији, а изазивају је вируси као што су Хантаан, Добрава-Београд и Пуумала. Болест обично почиње нагло, са високом температуром, главобољом, боловима у леђима и стомаку, као и општом слабошћу, а касније се развијају бубрежни (слабије излучивање до потпуног престанка излучивања мокраће) и хеморагијски синдром (повећања пропустљивост крвних судова и крварења у кожи, слузокожама и органима). Смртност је релативно ниска и креће се од 1-15%.
Хантавирусни плућни синдром (HPS) познат и као хантавирусни кардиопулмонални синдром, јавља се углавном у Северној и Јужној Америци, а најчешће је повезан са Син Номбре вирусом. За разлику од HGBS, HPS се карактерише доминантним захватањем плућа.
Почетни симптоми су неспецифични и подсећају на грип (температура, малаксалост, болови у мишићима), али се брзо развија респираторна инсуфицијенција. HPS има знатно вишу стопу смртности у односу на HGBS, често између 30% и 50%.
Основна разлика између HGBS и HPS је у циљном органском систему и, последично, у клиничкој слици. Док HGBS примарно погађа бубреге и карактерише се поремећајем функције бубрега и могућим крварењем, HPS доминантно захвата плућа и доводи до тешке респираторне инсуфицијенције.
Географска дистрибуција је такође различита: HGBS је типична за Европу и Азију, док се ХПС јавља у Северној и Јужној Америци.
Код већине хантавируса, укључујући оне који изазивају HGBS у Европи (нпр. Пуумала и Добрава-Београд вирус), није доказан пренос међу људима. Инфекција се готово увек стиче контактом са излучевинама заражених глодара.
Међутим код Андес вируса у Јужној Америци је потврђен ограничен интерхумани пренос, најчешће у блиском контакту (нпр. чланови породице, здравствено особље) путем респираторних секрета током ране фазе болести.
Како се лечи хантавирус?
Не постоји специфична антивирусна терапија или вакцина за хантавирусну инфекцију. Лечење је супортивно и фокусирано је на пажљиво клиничко праћење и лечење респираторних, срчаних и бубрежних компликација.
Рани приступ интензивној нези побољшава исходе, посебно код пацијената са кардиопулмоналним синдромом изазваним хантавирусом.
Ефикасне мере укључују:
-одржавање чистоће у домовима и на радним местима
-заптивање отвора који омогућавају глодарима да уђу у зграде
-безбедно складиштење хране
-коришћење безбедних пракси чишћења у подручјима контаминираним глодарима
-избегавање сувог метења или усисавања измета глодара
-влажење контаминираних подручја пре чишћења
-јачање пракси хигијене руку.
Извор: Б92
