Пред Посебним одељењем Основног суда у Приштини данас је настављено суђење Слађану Трајковићу, оптуженом да је починио ратни злочин против цивилног становништва на територији општине Вучитрн током 1999. године. Одговарајући на питања адвоката Трајковић је казао да нема везе ни са једном тачком оптужнице и да има безброј сведока.
На данашњем рочишту планирано извођење материјалних доказа.
Адвокат Богдан Лазић, заступник Трајковића, саопштио је да му недостају поједине изјаве на шта му је указао и Дејан Васић, бивши адвокат у овом случају.
„Такође, обраћао сам се суду да недостаје изјава Мекми Гашија, а ни Беџет Хасани није доставио изјаву Унмика, коју је рекао да има“, навео је Лазић.
Обратио се и бранилац Живојин Јокановић који је навео да суд пресуду може заснивати на доказима изведеним на главном претресу.
„Према томе, сматрам да не треба читати исказе ових сведока који су испитани на претресу. Ти искази су превазиђени самим испитивањем на главном претресу, јер су странке имале прилику да испитивањем и унакрсним испитивањем евентуално отклоне противуречности, и њима се као доказно средство користи само исказ дат на претресу. За оне сведоке који нису испитани, ако се предлаже читање њихових исказа, суд ће о томе одлучити уз изјашњење странака“, објаснио је Јокановић.
Судија Нгадњим Арни казао је потом да су сви списи достављени браниоцима и окривљеном.
У суду је након тога почело испитивање Слађана Трајковића. Адвокат Богдан Лазић на почетку је упитао Слађана Трајковића да објасни шта се десило 6. априла.
„Био сам кући, славио сам тог дана рођендан сину. За неког можда то није велики дан, али за мене и моју породицу јесте, јер је на тај дан спашен мој син. Знам како сам га видео – глава му је била заглављена у кревету и био је цео црн, зато тај дан славимо. Тај дан славимо, тај дан је уписан и у Курану и у Библији“, навео је Трајковић.
Додаје да за тај дан има безброј сведока, од чланова породице до пријатеља из села.
„Нисам знао шта се десило, нисам ни од кога чуо да се нешто десило породици Ујкани. О тим дешавањима ништа не знам. За било коју оптужбу за коју сте ме оптужили спреман сам да ме ставите на детектор лажи. Овај Слађан Трајковић нема везе ни са једном тачком оптужнице“, казао је он.
Адвокат Лазић је потом истакао да се у оптужници под тачком Б наводи да је Трајковић убио сина Гашија, али и да у изјавама самог сведока, како објашњава адвокат, стоји да је Трајковић учествовао у самом убиству. Због тога је адвокат одбране затражио од Трајковића да објасни шта се десило.
„Могу да кажем да нисам био тамо, нити је Вујо Трајковић имао бели мерцедес, нити је знао да вози. После 22. фебруара дошла је војска након киднаповања и убистава Милоша и Мирка. Тог дана и сутрадан, када је требало да се одржи сахрана, дошло је до напада ОВК, где је рањено шест полицајаца. Немам никакве везе са тим, а то можете видети из изјаве М. Г., у којој наводи да су изашла четири маскирана лица и каже још да је један мршави пуцао у његовог оца, а други високи ударио му оца, те да никог није препознао…“, објашњава Трајковић.
Лазић је од Трајковића затражио да објасни и тачку Ц оптужнице, за дешавања на гробљу у Вучитрну од 22. маја 1999. године.
„Мислим да је била субота, пијачни дан. Тог дана смо закаснили, нас четворица полицајаца из села Невољане. Кренули смо касно, јер је код мог рођака била моторола. Имали смо само једну моторолу, а вероватно су деца променила канал. Кренули смо око 9 часова. Када смо стигли до рампе, кружног прелаза који води ка Вучитрну, стали смо ту и наквасили једно ћебе, па га бацили преко трактора. Изнад нас су летели авиони, мислим да су гађали касарну Бајир. Када смо стигли на стару аутобуску станицу, Вујо је отишао да паркира трактор код зета, а ова друга два полицајца су послали према Ситници, банкином, док су мени рекли да идем право на гробље, тамо ме је чекао командир. Заједно са Вујом отишли смо тамо. Пре гробља има раскрсница, иде се за стадион. Ту је био један трафо, ту је стајао командир Љубиша Симић, који је мало викао да смо требали да дођемо раније. Мој рођак је преузео одговорност, јер су му деца променила моторолу. Упитао га је да обиђе породицу Менећ, док је мени рекао да идем на крај гробља и казао ми да не дозволим лудацима који су дошли са стране да малтретирају народ. Продужио сам, а на пола пута сам чуо да неко зове: ‘Срђан! Срђан!’ Нисам се окретао, али када је рекла ‘О, Ђоков сине’, окренуо сам се и видео комшиницу из села Невољане, Ајше, мислим да се тако звала. Питао сам је шта се десило, а она ми је казала да су је неки маскирани полицајци опљачкали. Приметио сам поред малог камиона заменика командира и рекао сам јој: ‘Хајде са мном’, па смо отишли код њега. На то јој је он рекао да дође касније у станицу, па ће можда препознати неког од њих“, казао је Трајковић.
Додаје да је, након што је жена отишла, приметио Бехрама Тахирија како седи са једном групом људи.
„Пришао сам и упитао: ‘Шта радиш ту, Бајраме?’, а он је одговорио: ‘Изгледа да воде људе да стрељају.’ Позвао сам га да дође. У изјави коју је Бајрам дао видим да сам помогао неким породицама Белопоја. Морам да нагласим да изјаве које су дате ‘очи у очи’, Бехрама Тахирија и Алија Зација, изворно нису исте као оне које сам ја касније добио. Доста добро памтим“, навео је Трајковић.
Адвокат Лазић упитао је Трајковића и да ли је током рата неко из села Невољане настрадао, било да је Србин или Албанац.
„Село Невољане је велико село. За одређене делове села не могу да знам. Има више од хиљаду кућа, док из Доњег Невољана или Средњег, где је било око 30 албанских кућа, и из делова села Думница, мислим да нико није. А за тај део Невољана за који сам био задужен, нико није добио ни један шамар“, навео је Трајковић.
Слађан Трајковић ухапшен је 15. децембра 2022. године у Јужној Митровици и од тада се налази у притвору.
Трајковић је био припадник Косовске полиције, а службу је напустио када су Срби са севера напустили приштинске институције 5. новембра 2022. године. Пре пријема у полицију прошао је све безбедносне провере, како косовских, тако и међународних институција.
Извор: Косово онлајн
